Bogoslovlje

ликој биографији, y којој се улази и у детаље, чак и у оне најситније и најбезначајније, Многа, често пута и врло важна поједнност пропусти се и не спомене се. Тако н.пр. у Данилову Зборнику није речено да je Сава II био епископ. А ми не само да знамо да je био епископ, већ нам je познато и где je био епископ. Краљ Урош у својој повељи манастиру Св. Петра на Лиму каже за Саву И: „Призва кралевьство ми архиепископа Арсьаниьа и ьепископа хльмскаго Савоу, брата кралевьства ми“. 1 ) 4). На крају живота Св. Симеона Доментијан je оставио запис, да га je писао 1264. год. „вь СвегЬи ГорТ авь мТст'Ь реХиланьдари“. Тада je владао дединим и очевим престолом краљ Стефан Урош 1, „внук светаго Симеона“, а син Стефана Првовенчаног. На престолу српске цркве био je архиепископ Сава 11, „такожде внук светаго Симеона“. У запису још стоји, да je Доментијан Живот Св. Симеона послао „вь срьбьскоую землю“ краљу Урошу 2 ). На први поглед заиста изгледа да je Доментијан хтео нарочито да истакне, како je краљ Урош I и унук: Симеонов и син Стефана Првовенчаног, док je Сава I! само унук Симеонов. Али не треба заборавити да Доментијан пише запис на крају житија Св. Симеона. У таквом једном запису наравне да je од значаја поменути, како у тренутку кад се запис гише, на престолу српске државе седи један унук Симеонов, а на престолу српске цркве други. У другој којој прилици било би можда значајније истаћи, како су и Урош I и Сава II синови Стефана Првовенчаног. Да je писао житије Првовенчанога, можда би Домеитијан то и учинио. Али како je писао житије Св. Симеона, он не само да je сматрао за потребно, да каже за Уроша I да je унук Симеонов, него још и то, да je најмлађи међу синовима Стефана Првовенчаног, међу браћом својом, „ьакоже дТдоу него Немани бывыпоу младТишемоу вь братии своьеи“. Сасвим je јасно због чега он то каже. Просто само

>) Споменик 3, 8. Истина, у значајноме Сборнику манастира Св. Троице код Плеваља Сава И не нглази се у поменику хумских епископа (Споменик 56, 1922, 22—30. О вредности историских података изтогЗборника: Ђ. С Радојишћ, Будимаљски епископи, Богословље 1, 1926, 266 268). Ил. Руварац мисли да je то због тога, што Сава 11 није умро као епископ хумски, већ као архиепископ (О хумекпм опископима и херцеговачким митрополитима 7).

2 ) Доментијан 116—117 = Љ. Сшојановпћ, Записи и натписи 3, 36—38 4933.

337

Ko je отац Саве IL