Bogoslovlje

због тога, да би истакао сличност између Св. Симеона и краља Уроша. Имао je разлога то да чини у запису на књизи, која ce пише за краља Уроша. По нашем мишљењу, дакле, из Доментијановог се записа не би .могао ни у ком случају изводити закључак, да Сава II није син Стефана Првовенчаног. 5). У три наша манастира, у Грачаници, Патријаршији Пећској и у Дечанима, насликана je на зиду Лоза Немањића, По мишљењу М. А. Миловановића 1 ) најстарија je Лоза Немањића у Дечанима. Одатле je копирана и пренета у Патријаршију Пећску 1570 год. за време патријарха Макарија 2 ). Лоза Немањића у Дечанима служила je као модел за израду Лозе Нелшњића у Грачаници. Лоза Немањића у Грачаници требала je бити у „техницн и жанру осталог Грачаничког старог иконописа (који je из доба XIII века)“, али то мајсторима није пошло за руком. Миловановићево мишљење саопштава К. Јиречек у своме делу Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien, детаљно опнсујући Лозу Немањића у Дечанима 3 ). По Миловановићу, о Л.озама Немањића пише и Грујић у својој Православно) српској црквш 1 ). Захваљујући најновијем опису свих ових Лоза Немањића од В, Р. Иетковића 5 ), ми с.мо у стању да исправимо Миловановића у одређивању хронологије њнхова постанка. По нашем мишљењу, најстарија je лоза из Грачанице. Она се завршава Милутином. Насликан јеМилутинов син Константин. Стефан Дечански није насликан. То помаже ближем одређивању хронологије постанка Лозе. Она je, нема сумгье, постала за време прогонства Сте-

! J М. А. Мпловановић, Високи Дечани (Годишњак 23, 1909, 251).

2 ) По Миловановићу, те je године живописана припрата, у којој се налази Лоза. Он не наводи зато доказе. Нама се чини да он то нише на основу једног записа. Тај запис заисга казује да се припрата живописала 1570 год. по заповести патријарха Макарија и да je жнвоппсање завршено 8 септембра те године. Али та припрата није у Патријаршији ПеДској,, већ у Грачаници ( Љуб . Стојановић, Записи и натписн 1, 213, бр. 688. В. Р. Петра euh, Старнне 1923, 9). Припрата у Патријаршији Пећској живопнсана je 1561 год. (Записи и натписн 4, 1923, 60 бр. 6310).

s ) С. Jireček, Staat und Gesellschaft im mittelalterlichen Serbien 3, 1914, 33—34 = K. Јиречек, Исторнја Срба, 4, 1923, 16—17. Опис Лозе Нсмањића у Дечанима дао je и A. Стдфановић, Стара српска архитектура и њен вначај (Срнски Књижевни Гласннк 9, 1903, 223 —224).

-*) Рад. Грујић, Православна српска црква 1920, 66. 5 ) Vlad. R. Petković, „Loza Nemanjića* u starom živopisu srpskom (Narodna Starina 2, 1923, 97—100 ca фотографијом Лозе Немањика у Дечанима).

338

„Богословље“