Bogoslovlje

Код Јевреја ми у опште не налазимо нигде пзражено веровање, да je »поштовање у потомству« највеће благо. И као што тачно примећује Gunkel 1 и Greßmann 2 , а с њнма н Döller (о. с. 36.), не налазимо у старозаветнпм врелима никаквог трага, да се обичај левпратског брака код Јевреја разјашњава култом предана или поштовањем мртваца. Ни у псторији Тамаре (Пост. 38.) не говори ништа за то. Напротив, црта да сам Јахве штитп ту дужност, доказује, да бпблијска прпповетка незна ништа за култ мртвих, »Тек Јахве неће штитпти култ, којп није његов« (Gunkel). Исто Тако не може бити оправдано ни мишљеље да се жене сматрају као и ствари од вредности, које прелазе иза смрти мужеве на његовог наследника 3 . У томе случају, найме, остаје неразјашњено, зашто се левиратски брак склапао само са удовицом која je била без дец е, при чему се увек наглашава потреба рађања потомства (псп. Пост. 38, 8 сл.). Ни са индијском институцијом »Niyoga« не може јеврејскп левират имати ничега заједничкога 4 . По староиндпјском веровању, найме, спас човеков на ономе свету зависи од тога, да ли je оставио иза себе на земљи спна, који ће наставити култ предана за њега и за његове претке. Ако je, дакле, неко умро без мушког потомства, скупљали су се, у старо време, његови најближи рођацп и налагали су његовој удовици да ступи у полни однос са братом умрлога мужа т. ј. са својпм девером, или којим другим ближим рођаком, па да сњиме роди сина. Такав се син звао ksetraja »на пољу (мужевљевл ) рођен« и сматрао се у религиозном и нравном односу као законнти син »власника поља« т. ј. покојног господара жениног. Па чак и за свога живота могао je муж, који није имао изгледа на властито мушко потомство, услед болести или немоћи, наложити својој жени, да ступи у полни однос са његовим братом

1 Н. Gunkel : Genesis, 3 АП. Gelingen 1910, 413. 2 R. GG. 111. 2084.

3 H. Schurz : Altersklassen и. Männerbünde, Berlin 1902, стр. 181; Scheftelowitz : Die Leviratsehe, Archiv für Religionswissenschaft, Leipzig 1915 ■ (XVIII ) 255: G. Beer : Die soziale und religiöse Stellung der Frau im israelitischen Altertum, Tübingen 1919, 20 ; Benzinger у Hauck : Realencyklopädie für protestant Theologie u. Kirche, Lpzig 1898, Bd. V. стр. ,45. 4 C. Starcke Die primitive Familie in ihrer Entstehung und Entwicklung, Leipzig 1881, 150.

Богословље