Bogoslovlje
У речпма ; »нека се не уда жена умрлога ван Гкуће] за туђпнца« (Пон. зак. 25, 5.), може се јасно констатовати тежња, да се спречп не толп ко отуђивање покојникове удовице из жетоне породпце за удовицу je баш слабо ко марио колико отуђивање његовог иметка. И поступак Онанов (Пост. 38, 9.) разумљив je само са тога становишта. Сигурно у жељи да му остане сав иметак братовљев, он не жели деце, због чета и врши своје зло дело.
Без основа je тврдња Глаголевъа (о. с. 15.), да je с правке стране левирату био циљ, да »осигура права слабо je женске половине Израшьа и да у неколико изједначи жену с мушкарцем«. »Ако je обичај многоженства задовољавао мушкарца, који je желео највеће раширење свога потомства, то je закон деверства или леверата у истом односу задовољавао жену«. У чему се састоји то »осигурање права« и којега, Глаголевъ не вели, али се »осигурање« тек не може сматрати у присилној удаји жениној за девера. И зашто би се онда то осигурање вршило само код удовице без деце ? Зар није требала још веће заштите жена, која би остала са ситном децом ? Па код ње ппак не -беше тога »осигурања«.
На тај начин, левиратски брак код Јевреја, није настао ни из полиандрије нити из култа предака, него саовим из моралног узрока братске љубави. Jep je само љубав и по штоваше оно, што сили живога брата да подигне своме умрломе брату подмладак, да му на тај начин осигура име од пропасти и учини га судеоником обећања Божјих Авраму, а ув то да прихвати његов »део у Израиљу« (иметак) као свој, док му не одрасте законити наследник, који ће га ондапримити и нашему сачувати име »очево« у вечност. Услови су за тај брак, по Мојсејевом законодавству, били, да браћа живе заједно у једној породици и на једном земљишту, при чему се није гледало, да ли je брат старији или млађи. Пре Мојсејевог ваконодавства свакако се гледало на то, па je удовицу узимао најпре најстарији брат, затим млађи, и тако по реду, ако би случајно умрли пре него што би имали дете са снајом. То нам сведочи пример са Тамаром. (Пост. 38, 8—26.). У Талмудско време морао je само најстарији брат да узме снају, док су остала браЬа била ослобођена те обавеве (Jevam. 39 Ь.).
91
Брак и соцпЈалнп положај жене код ЈевреЈа