Bogoslovlje

По Талмуду (Jevam. 2,1.), морао je девер узети удовпцу братовљеву без деце, ако je био и оженьен; у томе случају пмао je две жене, што je било дозвољено код Јевреја. Интересантно je, да се спомене, и ако се не темељи ни на једном месту Библпје, разјашњење левпратскога брака од Glasenappa 1 , и то биолошким опажањима. Он настојп растумачити зашто се прво дете из левиратског брака сматрало и дететом покојнпковпм, па на темељу бполошког пспитпвања долази до резултата, да дете, које неко има са удовицом, пзвесним делом не припада само тему, него и првоме мужу.

II покрај опште обвезностп левиратскога брака, било je случајева, када се он пије могао склапати. Тако у случају ако je девер био великп свештенпк (првосвештенпк), шгје важно за њега пропис закона Пон. Зак. 25, 5., јер je за њега спецпално било одређено законом, да се сме оженитп само девојком, а нпкако удовицом. (Лев. *2l, 14.). Ни царевп, по Талмуду, нпсу морали ступати у левиратски брак (Jevam. 1, 4. 2, 4. 4,4.), а исто тако ни прозелити и евнусп (Jev. И, 2.), Видели смо из примера Тамарина, да je у патрнјарашко време био безуветно обавезан брак девера са снајом удовпцом, која није имала деце. Девер се у опште није ни пптао, да ли xohe да ступи с њом у брак или не. То се само по себи разумело, као акт љубави и пијетета према покојноме брату. Алн у Мојсејевом законодавству то не бпва тако. У вьему се тај брак олакшава т. ј. обнчајно се право ограничава неким специјалним захтевима, а то се олакшање особито показује у ослобођању девера од присилног (безуветиог) вршења деверске дужности. Сада се, найме, претпоставља, да девер, можда и неће пристати на брак и зато се одређује : »Ако ли онај човек [девер] не би хтео узети своје снахе, нека дође снаха љегова на врата [градска] пред старейшие и нека рекне : Неће девер мој да подигне име своме брату у Израиљу, неће да ми учини дужност деверску. Тада нека га позову старейшие његовог града и нека га наговарају, па ако он остане упоран и рекне : нећу да je узмем, нека му приступи снаха његова пред старешинама и нека му изује његову сандалу [обућу] с ноге његове и нека му пљуне у лице, и проговоривши

1 Die Leviratsehe, Vierteljahrschrift für wissenschaftliche Philosophie und Soziologie, Leipzig 1908. (XXXII. N. F. VII.) 379 —401,

Богословље