Bogoslovlje

цео спор имао и своју практцчну страну и што се нпје могао водити приватно, само међу свештенством : парохпјани су те разлике гледалп сваке недеље у својпм храмовима. Но у основп целога спора je у ствари био, али се тек доцнпје манифестовао, све већп сукоб између два узајамно непомпрљпва система црквене управе, којп су се првп пут сударплп у овом вестпарском спору. 1 Ту основу су сачпњавала два руководна начела ; а) одридање права црквенпх власти да прописују обреде п церемонпје и б) тенденцпја да се искорени све што je опомпњало на паппзам-. 2 Чпњенпца да вестпјарскп спор нпје почео у народном масама, које су врло лако, свуда и потпуно усвојпле Јелпсаветпну Књпгу Општпх Молитава, говори о правој прпродп овога спора и његовом пореклу из свештенпчкпх редова. Марта 1566 г. Архиепископ Паркер je са joui пет епископа објавио своје Опомене (Advertisements), 3 са намером да појача једнообразност у учењу, обредима, церемонпјама, и употреби одежда, укидајућп постојеће разнолпкостп, 4 али није успео да пм пздејствује краљпчину санкцију, пако су Опомене бпле проузроковане краљпчпном ппемом Паркеру, у коме се она жалила на »разполикост мпшљења и нарочито у спољашњпм стварпма«, прпписујући то немарл.пвости (lack of regard) његовој π других епископа и тражећи да се таквом переду учини крај. 5 Паркеров положа) био je тежак : дужан je био да примени закон, а за то ни je имао никакве подршке. У тој ситуации je писао краљпчином првоы секреару, Сер Вшьему Сесилу: »Ако Iьепо велпчанство неће да их (Опомене) санкцпонпше, онда ће оне битп бачене у прашпну, јер у пптању пзвршења су. закони противни моме приватном настојавању«. 6 Вође нонконформиста не само да нису пзашлп у сусрет Паркеровпм захтевима, него су одмах затим (20 марта) . упутили повере-

1 Ibid. vol. VI, р. 43.

2 Вида Dr. Frere, op. eit. , p. 114.

3 Вида Gee and Hardy, Document s, Λ» LXXXI. Потпасала су ax члааова цркпеае комисаје а епископа : ваачестарски а ланколнека.

4 Вада Strype, Life of Агс h b. Parker, bk. 11. ch. XIX.

6 Вида Parker’s Correspondence (Parker Soc. ed.), p. 223—227.

6 ibid. p. 234.

106

Богословъе