Bogoslovlje

гунђања, пристајали да га ce прпдржавају (конформиоти). Вође нонконформиста у оврм стадиујму диспута били су најугледнијп оксфорђани : декан Тома Сампсон и краљевски професор богословља, Хамфреј. Но ова група ce није састојала само од бивших изгнанпка, као што ни друго крило, пурптанцеконформисте, нису сачпњавали само непзгнанпци, већ je оно укључивало и многе пзгнанпке којп су »видели голотињу Цпрнха и Женеве« и згадилп се. 1 Подела на изгнанике п неизгнашхке je немогућа у вези са новом поделом пуританаца на конформисте и нонконформисте. Номенклатура реформације при појави офанзпвног крајњег пуританства захтева доста опрезностп; Нови архиепископ кентерберпјски, Матпја Паркер, покушао je одмах да ове две трупе путем убеђивања измири, пре него што спор ступи у одлучујућу фазу. У том циљу je послао поменутмм вођама нонконформиста десет писаних питаша, која су укључивала све стране вестијарског спора, тражећп да на гьих одговоре. 2 Пошто су одговори нонконформиста опровргнутп, Паркер им je разаслао на потпис једну сасвпм кратку и компромисну пропозицпју, 3 коју су они потписали, али она стварно није довела до измпрења, јер су се нонконформиста оградили речима ап. Павла да je све допуштено, али није све на корист. Јасно je било да je главна сметња споразуму била у томе што су конформиста сматрали одежде за корисне, а нонконформиста су то потпуно порицали. »Борити се на врху игле, али не бита на њему, бити упорам у једиоме као и у другоме ини једно не напуштати то je била одлика и једних и других«. 4 Најопасније од свега било je то што je

1 Dixon, op. cit. vol. VI, p. 43. Вида ошшгрније о овоме ibid. vol. VI., p. 2.

2 Вида Slrype, Life of Arch b, Parker, bk. 11, ch. XXI И; G. M. Neal, Hist, of the Puritans, I. p. 169.

3 Она je носила наслов »Propositio Episcoporum« и гласила Je : »Ministri in Ecclesia Anglicana, in qua Dei beneficio pura Christi doctrina et fidei Evangelcae praedicatio jam viget, quaequae manifestam detestationem Antichristianismi publice profitetur, sine impietate uti possunt vestium discrimine, publica authoritate jam praeseprita, tum in administrationo sacra tum in usu externo, modo omnis cultus et necessitatis opinio amoveatur«. •—Strype, Life of Archb. Parker, I, p. '173.

4 Dixon, op. cit. vol. VI, p. 2.

105

Калвшшзам у Англпканској Реформации