Bogoslovlje

Тим актом, више него ма којим, Јелпсавета je дала на знање π Риму и крајњпм пуританцима да неће улазити ни у какве компромисс ни са једнима ни с а другима. Агптација нонконформиста je у току последњих догађаја већ била почела скретати са одежда и црквене орнаментике на много важније предмете : на епископат, постојеће форме и установе црквене управе, коју су одлучно и отворено напали. То je сачпњавало прву тачку у програму нонконформиста, који je, у чисто калвинпстичком см пел у, први дефинитивно ночео изводити млади световњак Томас Картрајт (Cartwright), наставник кембриџског унпверзитета, један од најспособнијих енглеских калвнниста, чнји су радикални ногледи шли много даже и од самог пресвитеријанства. 1 Парламеяат од 1571 г. ннје ништа учинио за уклањање ових нових тешкоћа, осим што je изгласао »закон да црквенн службеници држе праву веру« (religion). 2 Конвокацпја се и даље држала позитпвног законодавства, додајући му своје нове, приликама прилагођене дисциплинске каноне 3 (1571 г.), који су задржавали еппскопска права и јурисдикдију, као и целу скалу црквене јерархије, канцеларе, комесаре и чиновнике, ма да сути канонп изражавали доста добре воље за поправку постојећих злоупотреба у разним гранама црквене дисциплине и управе. Но зла на која су се пуританци жалили тицала су се саме егзистенције епископата и свештенства и била су по њиховом схватању сувише дубока да би се могла унйштити реформама, које не би ударале у сам корен постојећег система црквене управе. Стаже Англиканске Цркве je поста)ало све теже, јер краљица никад није санкционисала дисциплинске каноне конвокације. 4 То je епископату везивало руке за сваку смелију и успешнију акцпју. Међутим држање пуританаца je постало безнадеждније

1 Види Strype, I, 628, његовог Grindal-a, 162 —163; State Papers (Dom. Eliz.), LXXI, 23; Calendar of State Papers, p. 382 ; Dixon, op. cit. vol. VI. 282—396.

2 13 Eliz. c. 12. Питање прапог значења овога закона претресао je Th. Hardwick, The Thi r t y-N ine Articles, p. 226 и даље. Види Cardwell, Sуηоd а 1 i а, p. 153.

3 Cardwell, ibid. p. 111.

4 Види Ollard and Crosse, Diet of English Church Hist., p. 200. О њиховој судбини у парламенту види F. Paget, op. cit., арр. 11, pp. 237, 238.

113

Калвпнизам у Ангпиканској Рефррмацијн