Bogoslovlje

него пкада дотле. 1 Своју озбиљну решеност да нстрају до краја пуританци су доказали не само отвореним пропагнрањем калвинистичког модсла црквене реформе, већ и самовольном практичном прпменом тога модема у неким црквама у Нортамптону, 2 стварајући на тај начин једну чудну мешавину калвиннзма h англиканизма. Држање парламента je бпло очевидно неповољно за Цркву, која се впше, у најмању руку, нп je могла ослонити на његову подршку, jep je имао знатан број чланова којп су симпатисали пурнтанцпма. Неки Стрикланд, члан Доњег Дома, чак се у судно да парламенту подносе »предлог закона о измени Књиге Општих Молптава« (1571 г.). То je у ствари био иокушај да се парламентарним путем пзврпга црквена реформа по пуританском рецепту, али га je краљпца спречила, сматрајући то као насртај на њена суверена права, заснована на закону о супрематији. 3 Сличай случај се такође без знања краљичиног поновио и 1572 г., у сесији од које су обе завађене стране много очекивале. 4 Ови поступци су пзазвалн Јелисаветину »Прокламацпју протпву онпх којн презиру и нарушавају поредак прописан у Књизи Општих Молитава«, 5 којом се у будуће забрањују такви покушајп у парламенту. Но права природа сукоба у Цркви обелоданила се тек подношењем парламенту прве »0 иом ене Парламент у« (Admonition to the Parliament) 6 1572 г. Ту je резимиран пуритански програм. Главна садржина je захтевање потпуне реформе : »Мп у Енглеској смо тако далеко од истински реформисане Цркве, по прописнма Божје Речи, да je још нисмо ни

1 »Али конвокација .. . . место да њихове тегобе смањи, увећала их je, саставивши извесне нове дисщшлнпске каноне протпву пуританаца«. Neal, Hist, of the Puritans, I. 182.

2 Видн Slate Papers (Dom. Eliz.) LXXIII, 38.

3 Strype, Annals, 11. ch. VII. p. 64; F. Paget, In trod, to Hooker’s Eсc 1. Polity, bk. V, pp. 233, 237.

4 Frere, History, p. 178.

6 Strype, Annals, 11. ch. XIY, p. 125 ; Prothero, Statutes, pp. 209, 210, 125.

6 Strype, Docura. Annals, LXXIX. Наведена у целина у приступачиијој књизи : Fröre and Douglas, Puritan Manifestoes, p. 5 и даље.

114

Богословље