Bogoslovlje

у лице погледали«. 1 »Зато смо сматрали за добро«, писали су пурптанци, »да вашем расматрању предложимо једну истин ску платформу реформпране Цркве, изневши je пред ваше очи, да бп видели велику разлику пзмеђу ње и ове наше Англикаиске Цркве«.

Пре свега порицали су да je свештенство правилно и »по Речи Божјој опробано, изабрано, позвано и рукоположено, ј ер у старој Цркви »избор je вршен општим пристанком деле цркве«, »парохијани су имали право да бирају свештенпке« и »како им je Бог отварао уста, проповедали су само Реч (Божју); а сада они читају проповеди, чланке, строга наређења, итд. Онда je то било тешко : сада je корисно. Онда je то било сиромашно и скромно : сада богато и славно. Зато су им дате, од Антихриста измишљене титуле, приходи од имања и звања Митрополита, Преосвештенства,. Господина Епископа, Викара, Декана, Архиђакона, Прелата подвезице, Графа, Палатпнског Графа, Високих Комесара, Судија,« итд. Све се ово мора »савршено и хитно укинути«. »Онда свештеници нису спутавани нпкаквом формой молитве коју су људи пронашли, него су срдачне молбе упућивали Господу онако како их je дух учио. А сада су примораии да се придржавају прописаног поретка службе и Књиге Општнх Молитава, у којој je велики део противан Речи Божјој, као : женско право крштавања, приватне литургије, јеврејска пророштва, прославлање празника итд.« Пуританци су захтевали од парламента : »да укине црквене патронате (Advowsons), покровитељства (Patronages), преношења својине на туђе име (Impropriations), епископску власт, која себи присваја право рукополагања свештеника, а да ce поврати стари начин избора, који je од старине вршила парохија; да се свргну нешколовани и неспособни свештеници који су већ постављени ; да се сасвим искорени и без наде на васпостављање укине диспензациони суд (Court of Faculties), одакле се добиjajy дозволе за уживање имања, као плуралитети, 2 тријалитети итд.; да се укину : господствовање, лењствовање, помпа, нерад и приходи епископа, али да се они упосле у оном цшьу за који су постављани у старој Цркви«.

1 Види Zurich Lett. р. 127 (и даље).

2 Овим су именем називани случајеви када свештеници пли епископп уживај-у више црквених добара или сесија.

115

Капвпнпзам у АпглпканскоЈ Реформации