Bogoslovlje

У погледу Св. Тајни »Опомена« je протестовала : протпву читања Посланпца, Јеванђеља π Нпкејског Символа Вере на литургијп, сматрајућп то као противно старој нракси Цркве: затим против употребе хлебнпх обландп при прпчешћу. које je »давано уз опште и неодређене речи : »Узмп п једи«, место нашег, од паписта позамљеног : »Тело Господа Исуса Христа«« итд, Последњим захтевом су пурптанци хтели у Англпканској Црквц отворитп врата Калвпновом учењу и тумачењу Св. Тајне Прпчешћа, које су у потпуностп усвајалп 1 . Што се тпче црквене дисциплине и канонског поретка, »Опомена« je инспстирала на потпуном пзједначењу службе, достојанства и власти свих свештенослушатеља без разлпке. Тражила je да у Цркви постоје : свештешпщ (ministers), старейшие (elders) и ђакони, но са строгим узајамнпм огранпчењем службе и надлежности, које би биле »псте као и у старо ј Цркви«. »Овом удруженом тројству . . . треба и предатп целу управу Црквом«. »Опомена« се врло снажно окомила на злоупотребе у дисциплинскпм стварпма, нарочито оне што се односе на одлучење од Цркве 2 . Порицала je епискошша право одлучпвања од Цркве, тврдећп да оно припада саглашењу (consent) Цркве, односно парохпје. Одрицала je се сваког непрпјатељства према световним властима. Као главки и једпнп цшь којп имају у виду, пурптанци су објављпвали : снажење побожностп и васпостављање Христа у Његовом Царству, што ће створпти већу покорност владаоцу, учпнпши да држава »процвета у побожностп«. Друга половина »Опомене« носила je наслов: »Преглед папистичких злоупотреба које су још остале у Англпканској Цркви, које побожнп (godly) свештенпцп нпсу хтели потппсати«. 3 То je у стварп изложење пуританских погледа на трп члана, поднесена пурптанщша на потпис 1571 г. Први члан je тврдио да садржпна Књиге Општпх Молитава није противна Речи Божјој. »Опомена« je ту књпгу назвала

1 Види Гриндалово писмо Булпнгеру (.6 фебр. 1567). Zurich Letters, р. 180.

2 »Онда je говорено : »Кажп Цркви«, а сада се каже : »Жали се Његовом Високопреосвештенству, Примасу п Митрополиту целе Енглеске или његовом потчшьеном, Преосвећеном дпјецезану, а ако не њему, оида покажи капцелару или чиновнику, или комесару иди доктору«. Puritan Manifestoes, р. 18.

3 Puritan Manifestoes, р. 20 и даље.

116

Богословље