Bogoslovlje

л а мент у«, која се појавила крајем те године п била je »првенствено упућена његовим члановима«. To je био много јачп састав. представљајућп праву апологију пуританске опозиције, писану у потпуно истом цилъу као и прва. У њој Картрајт пориче да су писцп прве »Опомене«, Филд и Уилкокс, бунтовшщи противу државног или преступшщи Божјег вакона, позивајући се у томе на Беза. 1 Поменувши неке злоупотребе у Цркви, додао je : »Ове злоупотребе су разлог што ми тражимо реформацију«. 2 Значајно je да je »Друга Опомена« тачно онако изложила састав пуританске црквене јерархије како je доцније усвојено у пуританској званпчној »Дисциплинској Књизи« (1574) : »Постоје дакле. . . само две врсте свештеника (ministers), найме пастори и учптељи, који се не разликују по достојанству, него по различности службе и примени својих дарова. Па ипак je њихова служба у многоме тако слична, да ce ј едким именем називају старейшие (elders), као што се и управитељи по истом имену мешају са свештеницима (ministers)«. Свештенике и учитеље бира конференција са одобрењем народа, а у службу се уводе рукоположењем, које добијају од старешина. Свештеникова je дужност да проповеда, катихизира, опомиње, говори молитве, служи тајне, претходно испитује (examine beforehand) причеснике и посећује болне. Учитель ће држати предавања, гумачити Св. Писмо у цильу чувања истинитог учења и природнога смиела Св. Писма. Велики успех обеју »Опомена« приморао je епископе да на њих одговоре. Стари Картрајтов противник у Кембриџу, Хуајтгифт (Whitgift), наставник Колеџа Свете Тројице, написао je »0 дго во р и а Опо ме н у«, објављеи фебруара 1575 г., пошто су га претходно прегледали неки епископи и ученп льуди. Тиме je отпочела једна књижевна полемика, која je само још више заоштрила и распалила ранији конфликт. Пуританди су успели да очувају своју позицију. Карактер »Опомена«, њихов стил, методичиост, лако схватльив начин пзлагагьа, а нарочито напад на епископе, успео je да при-

1 Крајем августа je изашло друго издање »Прве Опомене« са Безинии и Гуалтеровим писмима из 1566 г. у вези са вестијарским спором. Впди Puritan Manifestoes, pp. 38 —55. Картрајт се позивао на оно Безино писмо.

2 Види Dr. Frere, History, р. 180.

119

Калвшшзам у Англиканској Реформацији