Bogoslovlje

вуче пажњу читалачког света и популарише пуританска намела. Архиепископ Паркер и пеки епископп су то са тугом признавали. 1 Кралища je издала једну прокламацију (20. окт. 1573), у којој je сажаљевала »шпзму и расцепе који су се већ појавили«, приписавши то немару архиепископа и епископа и заповедпвши њпма као и судпјама да путем дпчне пнспекцпје наметну поредак прописан у Књизп Општпх Молптава, сагласно закону о једнообразностп, кажњавајућп преступнике »са свом строгошћу«. 2 Краљевскп Савет je такође упутио ппсмо епископпма (7. окт.), наређујући пм кажњавање преступника и понављајућп да су они »највећи крпвци за толике раздоре и диспуте«, »јер вама«, вели ce y писму, »припада нарочита брига о црквенпм стварпма«. 3 У међувремену су пуританин почели примењивати своје карактеристично пурптанско »пророковање«, 4 прво у Нортамптону, па онда »распространено

1 Паркер je ппсао Берглеју (22 нов. 1573): »Што се тпче пуританаца, чуо сам како по цело) држави раде они што се називају протестантпма и како се ствари схватају : себе оправдавају, а нас сматрају за крајње гонпте.ъе. .. Они насру же гаднпм каптала и иашк в илам а, не вод é h η рач у н а кол и к о лажу.« Рагk е г 's Согг е s р. рр. 410, 397. Вида једио ппсмо Питербуршког епископа Берглеју (13 апр. 1573) Frere and Douglas, Puritan Manifestoes, Introd. p. XVII, као и ппсмо епископа Сандиса истоме (5 авг. 1573) — ibid. р. XVIII. Одговарајућп на Бергпејево пптање зашто није ранпје послао пзвештај о Картрајтовој књизи (»Одговор одговору Др. Хуајтгпфта на Опомену Парламенту«), Паркер je пзнео четпрп разлога: 1. »Ja сам главна страна и саблазан за њега« ; 2. зато што je тврдпо да мп, осем имена, немамо ничега заједничког са оним (епископима) из стари јих времена ; 3. њему толико аплаудпрају, да он у жива кад архиепископима и епископима прнппсује све што год мрзи, па ма то било и клање људи п ломљење вратова .ъудима. 4, Он мпсли да никакав архиепископ ипје данас потребап. осем ако он му се гарантовало да ће објављивати истину о сваком питању које ce појави. . . Да ли ће ce љегова начела усвојити или ие, ja то све остављам Њеном Величанству и вашој заповести.« Par k е r’s -Согг e s р. р. 454.

2 Gardwell, Documentai у A η η а 1 s, vol. I. p. 383. Види Паркерово ппсмо еп. Сандису (24 нов. 1573). Р а г k е r’s С о г г е s р. р. 451.

3 »Како ће заиемаривање тога заболетп Њено Величаиство и каква вам се опасност може догодити, Њено Величаиство je казало у поменутој прокпамацији.« ibid., p. 387, 388. Види писма Паркер —Лорду Берглеју (9 маја 1573) ibid. pp. 426, 427.

4 Тако названо »на основу речи апостола, I Коринћ. гл. XIV.« Види Strype, Annals, vol. 11, pt. I, p. 472, Grind al, p. 260; Dr. B. J. Kidd, Documents, p. 592,

120

Богослов.ъе