Bogoslovlje

Ηιικο од поменутпх еона није био у стању ни да види ни да разуме бпће Пропатора или Иитоса,само je то био у стању Нус, и он усхпћен од радости што може гледати свога праоца и његову бескрајну величину, покушао je да извести и остале еоне о томе како je Пропатор или Витое бескрајно велик, како он нема почетна ни евршетка, како нема места где он ни je и како je немогуће га видетп) али га je у томе спречавала Сиги, по вољи и заповестп Пропатора. Сви остали еонн су били жељнп да упознају свога праоца, од кога су сви посталп. Најмлађп еон Софија je хтела да роди једног еона, али без учешћа свог мужа Телитоса. Њезина се жеља остварила, али нпје родила оно што je хтела, т. j. еона, него једно чудовпште. Рођење овог чудовишта je изазвало у плироми читаву узбуну међу еонима, који су се плашили да се и од њих не роде такова чудовишта. Софија je с мукой и болом подносила своју злу судбину што je родила таково чудовпште. Остали еони, сажалпвши се на н>у, замолили су Витоса да ожалошћену и унесрећену Софију утеши и да je награди бољим породом. Витое je, на молбу њихову, допустио да Со фи ja роди још једног еона, и она je родила Ороса (планину), који je сасвим удаљио из небесне плироме чудовиште. Сада je Орос постао граница небеске плироме. После свега овога што се одиграло у плироми, Витое издаје наредбу еонима Нусу и Алитији да роде Христа и Св. Духа. Када су се они родили, настао je мир и ред у небесној плироми. Чудовиште, које je названо joui Ентимисис (успомена) и Ахамот (јеврејска мудрост κάτω σοφία) и које je Орос протерао из плироме, побегло je у пусту и ненасељеиу земљу где влада вечити мрак. Из патгьа и мука овог чудовишта створен je овај видљиви свет. Његова je жеља била да овај видљиви свет преокрене у плирому. Од ове жеље je настала душа света и душа Димијургова (створитеља света). Из суза шегових створила се влага, од смеха светлост, а из туге и страха су настали разни елементи света. Христос који се налази у небесно) плироми, послао je Сотира (спаситеља) да ослободи Ахамот од шегових патша и мука. Сотир je извршио по ворону му улогу и ослободио je Ахамот од патши и мука. Тако je слободки Ахамот изабрао себи боравиште средину између небеске плироме и овог видљивог света. Пре свега овога Ахамот je из свог душевног бића родио Димиурга, који je узео себи за

127

ИрпнеЈево излагање гностпчкпх јереси