Bogoslovlje

je нерођенп отац видео да људи срљају у пропаст, послао je свог прворођеног Нуса, названог Христа да ослободи све оне који буду веровали у њега. Христос се јавио народима на земљи као човек, па je сам и страдао. 1 Даље Иринеј говори о Карпократу и каже да су он и вьетове присталице учили да су свет и све што je у њему створили анђелп, који беху много нижи од нерођеног оца. За Исуса Христа говораху да je син Јосифов и да се одликовао од осталпх људи по томе што je имао силну и чисту душу. Нерођенп отац je дао Исусовој души такву силу, да je она могла да презре анђеле, створитеље света. Не само душа Исусова, него и свакога онога којп je примио силу од нерођеног оца, у стању je да презре анђеле створитеље, и у том случају њихова душа може бит и једнака Исусовој. Због оваквог учења било их je , међу Карпократовим присталицама и такових који су себе сматрали вишим и јачим од Исуса и његових апостола, јер ■су они веровали да сваки онај који презре земаљско царство више него Исус, може постати бољи и савршенији од Исуса. Они су веровали и то да душе људске прелазе из једног тела у друго, и на тај начин прекидају све грехове, па ослобођене и очишћене од сваког греха, одлазе нерођеном оцу који ће их спасити.

Иринеј каже да су прпсталице Карпократове често сликале Христа. Они су правили лепе слике од разних боја, и те слике Христове стављали су међу сликама славиих незнабожачких филозофа, као Питагоре, Платона, Аристотеля и осталих, којима су одавали поштовање исто тако као и незнабошци. 2

После тога Иринеј говори о Кирииту и каже да je он учио како овај свет ни je створио први Бог него пека друга сила, која стоји далеко од првог Бога, те због тога није ни познавала у пуиој мери првог Бога. За Исуса каже да се није родио од девојке, него природним путем од Јосифа и Марије. Он се од осталих људи одликује праведношћу, разумом и мудрошћу. Када се крстио у Јордаиу, сишао je на њега Христос у виду

1 Ireneus: Adversus haereses lib. I. cap. 24 § 3 —7 ; Migne: gr. ser. t. 7. col. 675—680.

2 Ireneus: Adversus haereses lib. 1. cap. 25. § I—6;1 —6; Migne: gr. ser. t. 7. col. 680—686.

131

Принејево излагање гностичких јереси