Bogoslovlje

научнпци, (Keil 1 , Стеллецюп 2 , Gressmann, 3 Глаголевъ 4 , Schegg 5 ,) којп под речју »ben« разумеју уопште »дете«, а тако охвата то место и јеврејска традиција 6 , као и Јосиф Флавије 7 иН. Завет 8 . Ово друго мпшљење изгледа да je много тачније, jep у томе смпслу преводи то место и најстарији грчки превод Ст. Завета, Септуагпнта (LXX : σπέρμα be μή ήν ούτψ), а и латпнска Vulgata. јеврејском оригиналу Ст. Завета, пма найме доста места, где je израз »ben« употребљен у значењу речи »деца« (псп. н. пр. Пост. 3, 16. 21, 7. 30, 1.), а када се хоће специално означитп мушка, додаје се придев »zakhar« (»мушки«) (Јерем. 20, 15.). Да се под »ben« разуме у опште »дете«, впди се и из пзраза bekhor (»првенче«) у 6 стиху 25 главе Пон. Закона. По њему, првенче које се роди, пма се назвати по умрлом стрпцу 9 , т. ј. пма се увести у његове родословие таблице као гьегово законито дете и наследник. Законодавац сигурно није могао веровати, да првенац увек мора бити мушкарац, па ппак одређУЈе да се »првенче« пма назвати по стрицу. И на другим местима Ст. Завета, под изразом »bekhor« разуме се у опште »прворођенче«, без обзира на пол. (Пост. 25, 13. Изл. И, 5. 12, 29. Пон. Зак. 12, 6. 17. 14, 23.). А како je постојао закон о кћерима наследницама, ко je су наслеђивале иметак свога оца, ако није било мушке деце (Бр. 27, 5.), не би имало смисла да девер узима

1 Carl. Friedr. Keil : Handbuch der biblischen Archäologie 2 , Frankfurt a/M. 1875. стр. 537. Anm. 3.

2 Свящ. H. Стеллецкаго : Бракъ у древнпхъ евреевъ. Труды шевской духовной акадеМш 1892. № 2. стр. 281.

3 Н. Greßmann : Leviratsehe у Fr. М. Schiele und L. Zscharnack, Die Religion in Geschichte und Gegenwart (R. GG.) Tübingen 1912, 111. 2083.

4 Свящ. А. Глаголевъ : Законъ ужичества или левиратный бракъ у древнихъ евреевъ, Шев, 1914, 7.

5 Dr. Pet. Schegg, Biblische Archäologie, Freiburg im Breisg. 1887 стр. 642.

6 Jevam. 22, b., Raši уз Пон. Зак. 25, 5., Maimonides, Jibbam I, 3. 7 Antiquit. VI, 8, 23.

8 Испор. Мат. 22, 25. : μή έχαιν σπέρμα = τέκνα (Марк. 12, 19) и Лук. 20, 28 : άτεκνος.

9 Το називање по имену стричевом, нема се разумети у томе смислу, да je првенче морало добити име покојниково. Дете рођено на пр, из левпратског брака Воза и Руте не добија име првог мужа Рутиног, Махлоиа, него се назива Овид (књ. о Рути 4, 17.). Називагье по имену бе'ше у томе, што се дете заводило у родословцу таблицу стричову као његово.

Брак и соцпјалнп положа] жене код Јевреја