Bogoslovlje

sebe (Ivšić, стр. 154). Облик * ny, * vy> ны, вы за трећи падеж множине сачувао се у многим -говорима српско-хрватског језпка, поглавито у Црној Гори: »да ни даш«, »да вп дам«, »да ни дођеш« ; a такође се сачувао и облик 6. пад. множине : *nami >нами, » vami > вами, у Црној Гори говоре често : »’obeni ш нами«, »био сам с вамп«, при чему се често чу je овај облик и за трећп падеж множине: »вами je доста« ; »нами ће Бог дати«. Маретић бележи, да се овај облик често употребљава у словенских писаца (»Jezik« 175) ; »nämi, vämi« забележио je Ившић у селу Сиче (ibid, 155). Упитна заменица старо-цркв. словен. језпка чьоо (чьсого, чьсомоу, чьсомь), која je посталаиз *сь и sso 1 и данас се употребљава у свима диалектима Црне Горе у значењу првог и четвртог падежа; »чеса, јадан« ; »чеса рече«, »че&а ћеш ми дати« ; a такође се употребљава и са одрпчним прилогом *»ni«: »ничеса«, »неманпчеса под Богом живим« ; испор. старо-црквено-словен. ничьсоже, и уопште употребу *сь <индоевр. * k u i иза ni: нпчьже, славен, nie, ничьжь. Праславен. заменица * vbsb < индоевр. ni-sos, лит. visas, старо-цркв. -слов, вьсь употребљава се у јужном диалекту српско-хрватског језика: »Радио сам вас дан«, »по вас дан ради«, испор. у зап. слов, језицима vbsb ) уьзь, мьзеть и vbšbmb (Hujtr, Lîsty Π lo I: XXX, 471), пољск. wszystko, чешк. všechen, бугар. сичко, рус. весь, вся, все ; у шьижевном пак језику говори се »сав«, али »васколики«. Што се тнче глаголских облика, њихова сродства и индетичности са облицима старо-црквено-словенског језика, то je тако очевидно, да би било излишно о томе говорити. Навешћемо само узгред, да у српско-хрватским говорима постоји облик заповедног начина, створеног помоћу заменичног облика, као и у старо-црквено-словенском језику. То су ретки примери у нашем прајезику, напр. израз * jb-db (испор. рус. и-дь, по-дь, грчко Tdi-, авест. i-di, староинд. i-hi), црквено-словенски облици : Iаждь, даждь, виждь, в-еждь, испор. рус. ишь, старо-чеш. vëz, viz Данас у Црној Гори говоре: јеђи, виђи, a Ившић наводи сличне примере и у посавском говору: po’jiđ, j iđ, jiđrre (ibid, стр. 191). Такво умекшавање сугласника cl у савременим говорима ерпско-хрватскот језика потврђује: 1. наведено наше мишљење о јакој палатализацији ждь у старо-црквено-словенском језику, 2. о том, да je тврђење Osthofîa 3 , Бругмана 4 , Видемаиа 5 .

1 Г. Ильинсюй. Родительный ли пад. л-Ьстоимеше чьсо?« Изв-Ьст. A. H. VI, 2, 234. Сложеиыя м-Ьстоимешя. Варшава 1903.

2 вида противно мишљење:С Berneker. Филобор., 219; X.llujer-Yist filol. СоболевскЈи, Лекцlи по исторш усскаго цязыка. 4. изд. 108 стр.

1 Morphologische Untersuchungen auf deni Gebiete der indogerm Sprachen, IV, 387.

2 Brugmann, Kurze vergleichende Grammatik der indogermanischen Sprachen. Starssburg, 1904, § 731.

3 Kleine Beiträge zur slavischen Grammatik, 31.

299

Народност старо-црквенословенског језика