Bogoslovlje

ПАСЪ И ПАХЪ, 2. Л. ПА, 3. Л. ПА, 1. Л. МН. ПАСОЫЪ И ПАХОМЪ, 2. Л. мн. ПАСте, 3. л. мн. паса и паша, има данас ноте облике у чакавском диалекту српско-хрватског језика : 1. л. једн. : pêh, 2. л. pê, 3. л. pê, 1. л. мн. pêsmo, 2. л. peste, 3. л. peše 2 . У вези са старословенским облицима гиждь, шждь и наведеним впжди, дажди, као и са старословен. трупом ж’д из - zg нпје без значајада наведено савремене облике у Црној Гори: у жди из u-žg-i: »уждп ми цигару«, »муња га уждпла !« Ужденп < *uzgbni: »уждени говеда у обор« (= утерај говеда у обор) ; пспор. ст. цркв. слов.: »Аште мене 13гънашА, i васъ iж де нжт ъ« (Зограф. јеван. Job. XV, 20). Код Чакавада такође постоји израз užditi »ужећи«: uždi ogen.

Неке синтаксичке особине старословенског језика и њихов однос према српско-хрватској и бугарској језичној конструкцији.

У науди je познато, да су падежи вршили у прасловенском језлку ове синтаксичне фунције. Номинатив у већини случајева означава граматички подмет, примером може да послужи ст. цркв-. словенски израз: »Тисоусъ же отъвЬта не створи емоу« (Савина књига Јев. Јован XXI, 9.). Генитив je означавао несамо однос имена према глаголу, већ имена према имену. Али и у једном и у другом случају полазном тачком значеньа била je »полазност од чега«. И овај, појам замењује све засебне типове адноминалног генитива, т. ј. и генитива порекла: Ты еси сынъ Бога живаго, срп.-хрватски : Тп си спн Бога живога, и генитива дела (genit, partitivus): »Пать же бЬ отъ нихь 6oyi и пать мждръ« (Зограф. Јев. Мат. XXV, 2), и генитив објекта (genit, objectivas) : руск. страхъ смерти, срп. хрв. народно, страх смрти, шьижевн. страх од смрти; и генитив садржине: срп. хрв. чаша воде. Али у случају адвербиалне употребе генитива принцип »полазности«се јавља као главки; наир., у словенским језицима често се ређају генитив и акуз. иза глагола, којима се означава радња у зависности од тога, да ли објекат означава део предмета, или не: купити хлеба (т. ј. његов известан део) и купити хлеб (т. ј. сав хлеб) ; ито се објашњава тиме, што се у првом случају од стране лица, које говори, представља издвајање једног дела од целине једнаког са овом предмета. Употреба генитива место акуз. иза одричног прилога такође je условљено идејом »полазиости« објекта од радова. Например, кад одричемо извесну радњу и иаглашавамо, да

1 Yâclavik, Podunavska 92 Dëdina y ëechoslovensku. A Bratislava 1925, стр. 148,

2 Zbornik za narodni život i obifiaje južnih Slavena. Izd. Jugoslav. Akad. znanosti i umjetnosti. Svezak 111. Zagreb 1898, стр. 238.

301

Народност старо-црквенословенског језика