Bogoslovlje

и Иљпнског 1 о постању наведених облика из праслов. *da-db, исп. лит. du-d(i) »дај«, * vizdb, лит. veizd(i), »пазп«. jë-db правплно. Ови облици су изменили у суф. -d под утицајем оптатива, који су пшчезлп, типа *dâ-die y dj; затим су облпцп *dad]b, *vizdjb и др. потпали под утпцај оптатива типа nesi, beri, vidi, услед чега су се јавпли редки облици *dad]i, цркв. слов, дажди, вижди 2 . Бугарскп облпцп визд »виз« нема j у везе са наведеним језичним процесом, већ су то особине новог језпчног бугарског стварања. Није без знача] а навести, да старо-црквено-словенским облпцпма сад. времена глагола -в ст и < * ësti одговара у јужним говорима српско-хрватског језика слика, која служи као одблесак родбпнскпх нпјанса; 1. л. ёть) вмь) пјем у. Црно] Гори, ]îm у Посављу (Ившпћ, ibid, 187), 2. л. ësi) всп) ијеш, jiš, 3. л. estb < всть) ије, ]ï ; 1. л. мн. ётъ > -Ьмъ ) пјемо, јјмо, 2. л. мн. este) -Ьсте) пјете, jîte, 3 л. мн. ëdçte) вдать) пју jidu ; а према наведеним облпцпма заповедни начин у Црно] Гори гласи: ]еђи, јеђимо, јеђите < * ëdju, * ëdimb, * édite) гаждь ; аорист поред облика једох, ]еде, једе, ]едосмо, једосте, ]едоше има у селима Слатпнп, Глпзицп, Јеленку и Коппту Петровића и ове облике; пз’едох, 2. л. пз’еде, 3. л. из’еде, 1. л. мн. ]ёсмо (од глагола бити 1. л. множ. гласи ]ёсмо). и пз’едосмо, 2. л. мн. из’есте и ]ёдосте и из’едосте (од гл. бити jèste); 3. л. мн. ]ёше, испор. прасловен. * ё?ъ. »ё. * ё. * ësom ■» este, *ësç; старо-црквено-словенско 1. л. Хаев (хахъ), 2. л.пз-в,, гастъ, 3 л. по Г, тает, 1. мн. гасомъ, хахомъ, 2 л. lacre (Гсте), lacA (laiuA) ; у Кајкаваца у Моравији гласи: 1. л. ]îm, 2. л. ]iš, 3. л. jï, 1. л. множине jimo, 2. л. мн. j ite, 3. л. мн. j'idé 1 . У бугарском ]езику посто]е ови облици: сад. врем. вмь. вдешь. вде, вдемь, вдете, •Ьдать ; зап. нач. вжь, да вде, да вдемь, 2. •Ьжте. По традицпји правописа пише ову реч са ia и пећскп патријарх Арсенпје у својо] посланици: »п X сред).' и петакъ рибу не гадите« (В. Караџпћ. Примјери из сриско-славенског језпка«, стр. 64.). Глагол *pçti, који ]е у старо-црквено-сдовенском језику оставпо трага само својим аорпснпм облпцпма: 1. л. ]еднпне

1 ibid, 487.

2 иначе: Vondrâk, Die Imperative daždb, vêzdb u.s. w. und die Genitive plur. гаЬъ, žem., sel-ь, u. s. w. Archiv slav. Phil. XX, 5i —61. Scheicher, Formenlehre der altkirchenslavischen Sprachen. Bonn, 1852, 867. Compedium der vergleich. Gram, der indogerm. Sprachen, Weimar, 1876, § 290. Miklosich, Vergleichende Grammatik der slavischen Sprachen, 111, страна 89.

3 Oblak, Das bulgarische Imperativ vizd. Archiv für slav. Phil. XVI 610—611.

300

Богословље