Bogoslovlje

Из тамних тотемских зачетака развила се у религији, уметности, па и писмености (нпр. јероглифи) она богата символика дохришћанског света, Стари тотеми, узети као емблеми, доцније су оличавали смишљене тежње и претензије дотичног у битним особинама њиховим: лаф, као оличење снаге, лисица лукавства, вук смелости, зец кукавичлука, буљуна мудрости, орао високог полета мисли и снаге, и т. д. На пример, на шлему Ахила изображен je био лаф, Александра Маћедонског морски коњ, емблем Атине била je буљуна, Коринта пегаз, Острва Родоса ружа, Самоса паун. Изображавани су у главкоме на новцу, медаљама и печатима, Грбови у облику и употреби, какву данас имају, појавили су се тек у средњем веку, а расцвет њихов био je за време крсташкнх ратова (1056— 1270). Праве грбове увео je Фридрих Барбароса око 1150 г. уз установу властелинских витешких игара, турнира. Потпуно сакривени у челичне оклопе, ни своји се нису могли мефусобно разликовати. Зато су шлемове и оружје, нарочито штитове стали украшавати емблемима, по којима су могли један другог распознавали, а та су обележја пролазила и на њихове потомке, О туда основицу свију грбова чини убојни штит. Живот средњевековне властеле и иначе je био богат украсима. Витешке игре, са њиховим нераздвојним оваквим хералдичким декорацијама, створиле су читав сплет од разних знакова, теорија о њима, па на дворовима и звање херолда, као нарочитих тумача тих знакова и саветодаваца при састављању кових ради даривања новој властели, Са феудалним поретком друштвеног урефења и ови хералдички обичаји раширили су се из Немачке и Француске и по свима осталим земљама западне и средтье Европе. Са укорењавањем феудализма и у опште сталешког урефења држава средњега века развијала се и регулисавала и хералдика. Овај социјални поредак захватио je и цркву, па и у њу грб унео.

ФЕУДАЛИЗАМ У ЦРКВИ НА ЗАПАДУ.

Нагло множење имања, којима су владаоци и властела обилато обдаривали поједине бискупије и манастире, опатије, донео je феудализацију и саме цркве. Црквена имања су прва отпочела задобијати пореску и административну независност. Те су превилегије земљораднике, лишене сопствених поседа за

95

Грб Српске Патрнјаршије