Bogoslovlje

и тиме појачало додир и зависне везе с народом. Својим црквеним судом, ауторнтативнијнм и правнчнијим у очима народа од коруптивног и пристрасног цивилног суда оног времена, уношењем у ратно и опште право нових каритатпвннх принципа у духу хришћанства, силажењем у матицу укупног живота властеле и народа, представници цркве ублажавали су суровост и оштрину односа оног доба, у коме je владало право песнице и у коме je човек човеку, или боље рећи властелин властелину био вук у буковалном смислу те изреке. Поједини епископи добијали су и књажевска достојанства. Књаз епископ (Fürstbischof) имао je у својој епархији, поред верско-црквеног властелинског старешинства, још и суверена права. Ово достојанство и право делили су им владаоцн, који су узели били себи и својој држави титулу свештене Римске Империје, присвојивши себи с тим звањем и ауторитет над савешћу поданика и над црквом. После распада ове империје крајем средньег века, титула епископа „пмперијских књажева“ изгубила je значај. Као голу формалност и декорацију сачували су je само неки епископи, у нашој држави љубљанскп и мариборски књаз шкоф, као што се формално, путем наслеђа, обрело и, до уништаја Аустрије као монарије, у сплету од титула њених владалаца Хабзбурга, бележило и само императорство свештене римске империје, Феудализација епархија и епископа и титула књажева цркве донела je и црквене грбове на западу. Ову појаву појачало je и одомаћило то, што су за епископе долазили властелини, који су већ имали своје породичне грбове, па их и као епископи задржавали. То je узрок нестабилности облика грба појединих епископија, па и самог папског престола. На грбу папе непроменљив je део круна с малим крстићем и укрштена око ње два кључа. Под круном и кључевима je штит, на који сваки папа ставља своје сопствене инснгније. Например, садашњи папа Пије XI нма на штиту једноглавог орла са раширенпм крилима, а под њим три куглице. Ове су у хералдици символ племства, колико их je више, у толико je и ранг дотичног већи. Ко je од папа био властелин по рођењу, стављао je на штит своје наследие знаке, н.пр. Бенедикт XV, као маркиз, задржао je у грбу свој породични штит. Епископски грбови имају на штиту символичке знаке, које сваки сам себи саставља при ступању у чин, махом с обзиром на месне знаменитости, на пример загре-

Богословље