Bogoslovlje

бачки укрштене две палмове гране са тијаром (митром) међу њима и Спаситељевим ликом на њој, а дубровачки једрилицу на морским таласима. Општи су зкаци њихових грбова: круна над штатом, око ње с десна архијерејски жезал, с лева тиара, а негде, ако га нема на самоме штату, крст. Крстови су разни; осмокрајни (н. пр. загребачки), четворокрајни римски (дубровачки), а негде и чист византијски (н. пр. на грбу шибеничке бискупије). У дну грба сваки себи бира кратку девизу на латинском језику. Општи им je део и бискупски шешир у ваздуху над штатом и круном, из кога излазе плетенице (ројте) са кићанкама око самог грба, и то на бискупским са три, арцибискупским са четири, кардиналским са пет редова. * И сама установа папске државе и њено давање племићских титула потпомогло je, да се утемеље хералдички обичаји у западној цркви. Али je ланво и тамо избледео значај свега овога. Грбови су остали само као украси, а феудалних титула je и сасвим нестало. Обичај je био, да сваки нови папа одмах joui у почетку раздели племићске титуле својим рођацима. Кад су Пија X питали, какву ће титулу дати својим сестрама, казао je: зар има веће титуле од те, што су папине сестре. И у западној цркви je, дакле, прошло време, када су бискупи гледали да буду магната и много полагали на то. У наше време они су се потпуно вратили архипастирству и цркви у опште. Било je времена, кад су на пример врхбссански арцибискупи седели чак у мађарском Печују и тамо чували своје магнатство, а фратри босански бранили народ од нотлачивагьа и страдали с гьиме, али се данас Штадлери и Шарићи за друго интересују и на другом пољу активност своју троше.

СТАЛЕШТВО У СРПКОЈ ЦРКВИ.

И у кругу источник цркава владаоци, властела и други хришћани обдаривали су богомолье имањима и привилегијама. Специјално у нашој Српској Цркви, свакојако не без угледа и на суседни запад, ктиторство и приложништво развило се до врхунцэ. Подизане су богомоље задужбине и снабдеване селима и кагунима (сточарска насельа на планинама, становн), број којих je код појединих манастира био врло велики. Например, према владалачким повелзама Високи Дечани су имали 40 села и 9 катуна; Душанов Аранђелов манастир код Призрена 60 села и 17 катуна; Милутинов ман. Св. Стевана (Бањска) 67 села, 4

Грб Српске Патријаршнје