Bogoslovlje

речи за ознаку човека и жене „’is“ и ~’issa. Реч „’issa“ није изведена од именице мушкога рода, додавањем наставка „-а“ за женски род као што се то чини у јеврејском језику, него је изведена од сасвим другог, самосталног, корена, као што се то види у множини, где је од Js“ множина „’anasim“ (у status-y constructus-y: ~’anse)“ а од „’issa“ = ~nasim“ (stat. connstuct.: n e se). У прва времена човечанства, дакле, докбеше „aurea aetas“ златни век, владала је потпуна равноправност између мушкарца и жене. To је идеално стање, где је жена „помоћник човеку (мушкарцу) раван њему“. Но та се једнакост нарушава прекидањем хармоније која је владала између Божанства и првих људи. Због греха. За то мора доћи и казна. Руши се однос који ]е владао међу људима. Жена, као посредник греха, мора искусити и јачу казну. „Прелш мужу твоме је обраћање тво;е и он ће ти бити господар" (Пост. 3, 16.), говори Бог Еви иза греха. Нестаје равноправност и једнакост, која ,е некада владала између полова, а насдупа подчињавање жене човеку. Почеткол! културног живота (ратарства; нсп. Пост. 3, 17 след), уздиже се мушкарац изнад жене. Жена се поставља на нижи степен, а управо далњи развој културе доводи до тога, да се скоро потпуно укида равноправност мушкарца и жене.. Ламех, чији синови постају ковачи, свирачи и бедуини, заводи и л!ногоженство. (Пост. 4; 20. —22. 19). На жену се гледа као на предмет или на ствар, и на томе ниском степену остаје жена све до Онога, који је дао људима власт да опет постанудецом Божјом, до Христа. Тек кроз Њега и у Њему нестаје разлика између л!ушкога и женскога пола нли између обрезаних. и необрезаних (Посл. Галаћ. 3,28.). Код многих су народа предања која говоре о постању' мужа и жене. И у свима тима предањима жена се преставља као пошуно једнака Лlужу. а ) Али, доцније, гледа се на њу као на предмет којим се долази до деце. Жена се потискује, шта више и презире, подчињава се мужу, који не гледа у њој створење равно себи. Али и покрај тога свеопштег потискивања жениног, unaic је жена код јевреја имала, често, врло леп социјални положар

] ) Испор. Otto Proksch, die Genesis, Sellins Komentar zum Alten Testament, Leipzig Erlangen 1924, 456. H. Gunkel: Genesis (Gottinger Handkomentar zum Alten Testament hetausgegeb. v. W. Nowack), Gottingen 1922стр, 12.; H. Qressmann Altorientalische Texte und Bilder zum Alten Testament 1910, I. 4 сл.

190

Богословље