Bogoslovlje

приповеда, да су ce Руси вратили кући, пошто су победоносно опљачкали предграђа и погубили велику множину људи. Папа Никола I такођер примећује, да су Руси остали некажњени за опседање града 1 ). Остављајући на страну сва та нејасна питања, пређимо на догађај, који je следовао описаној руској навали. Већина извора, који описују тај напад, додају, да су ce Руси наскоро после рата с Византијом покрстили и да су добили свог епископа. О самом факту покршшења сведоче како сувременн, шако n доцнији извори, при свем том, што ce y неким потанкостима разилазе.

ш. У окружници источним епископима патриарх Фотије, говорећи о покрштењу Бугара, каже, да нису само они заменили старо поганство вером y Христа, него су сад чак и „од многих често слављени Руси, који окрутношћу и крволочношћу надмашују све народе, и који су ce, покоривши своје суседе и поневши ce због тога преко сваке мере, осмелили да дигау руку и на само римско царство, примили y место нечисте јелинске науке, које су ce држали раније, чисту и неискварену веру хришћанску, приставши драге вољеда уђу с нама y односе клетвеника и пријатеља, a да ce окану харања и превелике према нама дрскости, коју су нам показивали до мало пре; те ce y толикој мери код њих распалила оданост и ревност

V За питање о руској навали на Цариград 860-е године постоји велика литература (Види: Н. Д. Полонскаа. Кђ вопросу о хриспанств-ћ на Руси до Владимира. Журн: Минист. Народ. Просв. 1917, IX). Већу важност имаду истраживања: Е. Kunik. Die Berufung der schwedischen Rodsen durch die Finnen und Slawen. Petersb: 1844-45, cap. X; истог автора, Ал = Бекри... СПБ. 1878, екскурсг 2-li; ГолубинскМ Исторјн русскоМ церкви Первав половпна перваго тома, изд. 2-е, 1901 год. глава 1.; чланци Василвевскаго y часопису ВизантШскШ Временникв 189%· 1896 год.; De Boor. Der Angriff der Rhos-Auf Byzanz (Byzant. Zeitschr, 1895). Чланак Лопарева y Визант. Врем. 1895; A, Василвевв. Византјн и Арабвп за времн аморИl- династЈИ'l6oo стр. 189); Пападопуло Керамевст, ор. cif.; В. ЛаманскШ. Славанское житје св. Кирилла... Птир. 1915, стр. 78 и сл. (раније нзашло y Журн. Минист. Нар. Прссв. 1903. IV-VI, XII, 1604., Ш„ V); М. Грушевскш Mciopia Украши-Pyci I 1923. (Немачко издањс 1907. год. I, s. 412. sgg). В. Пархоменко. Начало христ!анства на Руси. Полтава 1913; РосепкинЂ. Первое правленје Фотlи, патр!арха Констатинополвскаго. Серпевв Посадв 1915 (ово je дело познато мн само на основу цитата y другим радовима), Полонскаи ор cit.

59

Питање о првом покрштењу Руса