Bogoslovlje
према вери, да су примила епископа n иасшира, па љубе веру хришћанску с великом истрајношћу и марљшошћу“У) О истом догађају приповеда и Константин Порфирогенит y историји свога деда Василија Македонског. По њему, Василије „je помоћу богатих дарова y злату, сребру и свиленим хаљинама привукао к преговарањима и ратоборни, a најбезбожнији народ Pocâ, па их je, склопивши с њима мирозни уговор, склонио да посашну ученици божанственог крштења, те je тако учинио да су они аримили архиеаискоаа, који je добио рукоиоложење од nampuapxa Игнатија. Дошавши y земљу реченог народа ради поменуте ствари, архиепископ je тамо био љубазно примљен. Кнез овог народа сазва сабор поданика, па председавајући му окружен старцима који су од дуге навике били оданији празноверју него ли остали, и расправљајући о својој вери и вери хришћана, позва тог епископа и упита га, шта има да саопшти, и чему ће их учити. Кад je епископ поднео књигу божанственог Јеванђеља и објавио им нека чуда Бога, спаситеља нашега, изложивши им историју разних чуда, која je извршно Бог y Старом Завету, онда су ce Руси одмах пожурили рећи: „Ако и ми не угледамо нешто слично, a особито оно штотикажеш за три детета y пећи, то ти нећемо ни мало веровати и нећемо слушатн твојих проповеди“. Овај пак, будући уверен y ц.стинитост онога, који je рекао „ако нешто тражите y име Моје, даће вам ce“, и још „онај, који верује y Мене, учиниће дела која Ja чиним, па и већа ће од ових учинити“, кад je оно, што чини, намењено да служи не таштини, него спасавању душа, каже им: „премда ce и не сме искушавати Бог, али, ако сте ce ви од свега срца одлучнлн да прнступите к Њему, молите што хоћете Бог ће безуветно учинити по вашој, и ако сам ja најпонизнији и најмањи“. Они су пак молили, да ce сама књнга вере хришћанске, то јест божанствено и свето Јеванђеље, баци y распламтелу ватру, обећавши му, ако она остане нетакнута, да ће приступити Богу, којега им он проповеда. Након тога, кад je το било речено, Божји службеник дигне очи и руке к Богу и узвикне: „Прослави име Своје Свето, Исусе Христе Наш, и сада пред очима целог бвог народа“. И би бачена y ужарену пећ књига Светог Јеванђеља. Кад je протекло доста времена, кад ce пећ угасила, нађен je био свети свитак нетакнут и иеоштећен, не претрпевшн од
') Phofii epistolae eel. Montakutius, Loud. 1631, 58; ed. Βαλέττα 1864 178.
60
Богословље