Bogoslovlje

И овде видимо исти анахронизам чудо с Јаванђељем je пренесено на доба Владимира Св., који je опет учињен сувремеником Василија I. Василије Мзкедонски помешан je с Василијем 11, с чијом je сестром Аном Владимир био ожењен. Тешко je казати, откуда je аутор узео име митрополитово Алексије. Ни једна „руска књига“, која би могла доћи y руке патријарха Макаркја не зове првог руског митрополита Алексијем. Није ли можда неспоразумком помешан први руски епископ с митрополитом Московским Алексијем, који je жизео y XIV. веку ? Свакако ни један други извор не садржи овог податка. Нову су традицију сачували руски извори, који ce ослањају на Зонару и Скилицу. Густински љетопис каже: „Вт> лТто 886 пр!иде Михаил митрополит в Русв, посланг> од Василија Македона, царн Греческаго и Φοτίκ патрјарха, иже увТрин Русв вверже Евангелlе вђ огнб и не изгор-ћ, и симг. чудом ужаси Pycb и μηογιχ крести“ 1 ), Исто понавља „Сказаше о гшти крехдешлхЂ РуссовтР, предговор к штампаном издању Киево-Печерског Патерика, Синопсис; y Палинодији Захарија Копнстенскш пише „Јозннђ Зонаросв вг. то м Т третвемг. пишетЂ: царБ-мовитЂ-В aси лi и ci> народомг. Роскимђ, примире учинивши, справилт., a бн онл> вђ признане вТрв! хриспанскои пришолг> и гдн сн крестити обТцовали, архЈереч имђ послзлђ Михаила Митрοπ ол и т а“ 2 ). Исто КогшстенскЈи понавља y књизи о вери a из ње je ова белешка пренесена y Никонову „Кормчуш“ 3 ). Пре него пређемо на детаљније проучавање описаног догађаја, морамо констатирати главни закључак, који пружају наведенн извори. Нема двојбе, да су убрзо после руске навале на Цариград 860. године ти Руси били покрштени и да -у примили из Византије епископа, когаје послао патриархФотије пре 867 г о<д нн е. To следи из сувременог официалног документа окружнице, коју je

Алепскога (Аболенскж. Московское государство при uapii Алексћ - !? Михаиловнчћ и патр. по запискамд. архид!акона Павла Алепскаго. Iруд|л КјевскоИ духовн. Академж 1876, VII, 100 101 и XII. 691 —693).

’) Полн. Собранlе русск. II, Прибавлеше, стр. 239.

3) Русскаи историч. библ!отека, томд. IV, књ. 1, стр. 971.

s ) o свим тим изворима види код Голубинскога. Ист, русск. церкзи. Перв, половииа I тома, стр. 276 —281. (2 издање).

63

Питање о првом покрштењу Руса