Bogoslovlje

назив ~ζώόν λογικόν“ потиче од скептика Секста Емирика (Pyrrkon. hypotyp. lib. 11, 26.), дакле и у овом случају у сингулару а не у плуралу, како погрешно наводи г. Марјановић „zoa logika“. На истој 6. стр. и следећој 7., а у вези са странама 12., 13, и 23. г. Марјановић заступа једну трубу погрешку, због које би погрешке Св. Синод заиста требао да забрани употребу Етике г. Марјановића. Ево о чему се ради; На споменутим странама г. Марјановић признаје животињама: моћ пзмћења, способност, како r. Марјановић вели, сличавања, различаваша, суфеша и закључака; признаје им даље виша осећања, као: симпатију, љубав, бол, тугу, мржњу итд.; г. Марјановић признаје животињама и свест и неку инстинктивну вољу. Све ове особине, које г, Марјановић приписује и животињама, јесу наводно плод научних резултата у области т.зв. Психологије животиња, о којој се у последнее време врло много говори и пише. Можда и цитирана напомена г. Марјановића на насловном листу његове Етике: „према најновијим научним истраживањима нарочито психологије“ има стим везе!?, јер, морам искрено признати, уза све мо]е насгојаше, ja у цело] Етици г. Марјановића нисам могао приметити баш ништа у чему се г. Марјановић користио „најновијим научним истраживањима нарочито психологије“. Ако je ова напомена требала да послужи као нека реклама за бољу прођу, онда je друга ствар. Но ради боље јасноће, да je г. Марјановић пао у једну трубу погрешку, признавајући и животињама човечије особине, ja hy навести, ма и у најкраћим цртама, у главном три гледишта о разликама између човека и животиша. Наиме, по једнима (Brehrn., Darwin, Romanes и др., слично и: Lubbock, Forel, Emery) измефу човека и животиша, односно између човечије и животишске душе не постоји битна разлика, управо постоји разлика само по степену развитка. Све то значи, да и животише имају интелигенцију различиту од чшечнје ннтелигенције само по степену развитка (Claparède, H. Kraemer, H. Е. Ziegler, Sarasin). По другима (J. Loeb, Beihe) свака радгьа животише je један обичан механички рефлекс. Напротив по напред цитираном мишљењу Аристотеловом, по мишљешу схоластичких богослова, у новије време и по Wasmann-y, Wundt-y и др. по сто] и стварна разлика између душе човечије и душе животише. Животиша има само инстинкт, а нема интелигенције (Drexler). Према свему томе није тешко погодити,

243

Оцене и прикази