Bogoslovlje

и сад у употреби на теригорији бив. Карловачке митрополије по Хербарт — Цилеровој методи. У прзој књизи има 18, а у другој 30 катихеза. Али како je наставно градиво у уџбеницима г. А. Живзновића распоређено по концентричким круговима, то je у К. II р. од 30 катихеза, само девет нових: Сретенье Господње, Свечани улазак Христов у Јерусалим, Тајна вечера, Јуда издајник, Ссуда Христова, Смрт Христова, Васкрсење Господње, Вазнесење Господње и Силазак св. Духа на апостоле. Остале катихезе изузев прве четири у К. 1 р. (Буђење пажьье и послушности, О једном Богу у Светој Трощи, Како се ваља прекрстити и Молитва Господња) иако скоро исте и по садржају, рађене су по два и трипута. Двапута je израђена салю једна: Младост Исусова, а све друге (Створење света, Први грех и обећање Спаситеља, Благовести, Рофење Господа Исуса Христа, Мудраци са истока, Крштење Исусово и Христова наука и чудеса) рађене су по трипута: Посебно за I и II раз. и заједно за оба разреда по т. зв. кол!бинованој методи. Све ово опет; Концентрични кругови, Хербарт - Цилерова метода и комбинована лютода са Хербарт —Цилеровим ступњевима, којима радови г. А. Живановића треба да се одликују, савремена педагошка наука предаје већ историји. Распоред наставног градива по концентричним круговима могао je да одушевљава Ј. В. Hirsher-a, на кога се г. А, Живановић позива (К. II р. стр. 3); могао je да одушевљава и друге катихетичаре, али сви су они по примеру В. Раткеа и Ј. А. Коменскога узимали настав/, а не васпитање као средишну педагошку делатност. Савремена педагошка наука пак претпоставља васпитање пал Љењу наставног садржаја, па зато и одбацује концентричне кругове као неподесне, и то не салю у области Веронауке, већ и у области Историје и других предмета. Она их одбацује стога, што се, по њшма, у свакол! разреду обрађује донекле исто наставно градиво и што се нагомилавање.м таквога градива деца навикавају на површност и рад без интереса, без уживљавања. Питање о концентричном круговилш толико je данас пречишћено, да се у Пруској предавање Историје по њилш чак и забрањује. И та њихова судба, благодарећи јако распрострањеном уџбенику за Методику од г. др. Д. Рајичића, професора Више педагошке школе у Београду, позната je код нас не салю

250

Богословље