Bogoslovlje

сведока, па чак ни о судијама у Палестини (јеврејским и римским), и ако су све то чињенице, са којима се мора рачунати на другом стушьу, на ступњу синтезе или излагања. Отуда извесне ствари остају код њега нерасветљене. (Види н. пр. „палата“, у К. I р. стр. 77., „савест“ у К. II р. стр. 166., и др.). Али много боље није ни са провођењем других ступњева. У наставној јединици „Стварање света“ (К. II р. стр. 11), на трећем ступњу (асоцијација или везивање), г. A. Живановић изводи појам „Свемогућ“ од придева јак, јачи, најјачи, уместо од придева моћан. Даље, на IV ступњу (систем или појам) изводи правило: „Сећај се дана одмора да га светкујеш“, уместо да покаже премудрост и поступност Божју у стварању; да докаже стварање од нижега вишем и мудро уређење света. Највећа пак замерка, која би се могла учинити г. А. Живановићу, то je предавање хрншћанског учења о св. Тројици деци из 1 раз. осн. школе и то на другом часу Веронауке по доласку у школу. Да je г. А. Живановић радио као учитељ, са дедом I раз. ма и најкраће време, он би се морао уверити, да деда у доба поласка у школу нису начисто ни с најмањим количинама, Ретко да се у целом разреду може наћи по које дете, које би знало, да три јединице (прста, дрвце, куглице) чине појам броја три, а не само трећа јединица по реду. И како се сад деци, са таквим претходним знањем, може држати предавайте „О једном Богу у Св. Тројици“? (К. I р. стр. 12.—18.). Зар није боље оставити то тумачење, које не схватамо ни ми одрасли, за доцније, кад се деда упознају бар са основним количинама. Много би боље било, упознавати деду са овим учењем наше цркве у вези са Крштењем Христовим. У почетку би деда могла да науче, да се прекрсте правилно, по нашем традиционалном обичају, ане да мећу састављена три прста десне руке на средину груди и рамена, како би желео г. А. Живановић (К. 1 р. стр. 19), па ма то долазило и од каквог ученог теолога из братске Русије. И то би било довольно. Уосталом, бар колико je нама познато, тако се досад и радило у нашим основ, школама. Али катихезе г. А. Живановића, поред још неких недостатака у погледу на питања и одговоре (Види К. I р. стр. 132, К. II р. стр. 75, 128, 168), на тумачење садржаја (да су се апостоли, „кад су нули од жена мироносица, да je Христос ускрснуо, уплатили“ К. II р. стр. 183.), имају и својих добрих

252

Богословље