Bogoslovlje

свој програм који извађалг, а за успех нека се не забрине нико, ако хоће да узме на знање да ja имам масу писама и признанна у којима практичкн вероучите.ъи и знанци тих ствари у звезде кују те радове и моле ме да пожурим и са штампањем даљих тих књига. Je ли то успех или неуспех, помоћ или сметање, зидање или рушење, нека просуди г. рецензент. Личне инвективне примедбе одбијам. Нека зна г. Илић да сам ja практички радио 15 година у вецбаоници осечке препарандије, а нека не мисли да се може такав рад израдити и три књиге штампати за осам месеци, а четврта да je у штампи, већ се такав рад мора издаље приређивати. А осилг тога нека узме на знагье да су све те ствари прокушане у пракси. Да ли познајем књигу г. Рабреновића, нека дође да последа моју библиотеку. Али кад бих ja њега питао, познаје ли овога или онога писца, он би се, изгледа лги, знојио. Али могао би се у сваком случају одбранити тим што би рекао; „Па ja не пишем ништа или скоро ништа, ja само критикујем“. Завршавам овај одговор с тим, да се у даљу полемику нећу упуштати, јер лги je цела ситуација потпуно јасна. Остављалг на вољу г. Илићу да, ако хоће, понови још једанпут оно што je већ рекао. Може то учинити кад ускоро изађе из штампе и четврта књига тих катихеза. Али на крају кажелг да je неуместан такав рад сада кад je питање катихизације од стране свештенства најактуелније, кад лгу треба пружити полгоћ и осоколити га на рад да се обара оно што je позитивно, а не пружати ништа од своје стране. Камо среће да je и г. Илић приредио једну целу такву систелгу катихеза! Доиста лги не би било криво, кад би биле боље од мојих. Овако лги изгледа дословце оно: „Затварате царство небеско од људи, јер ви не улазите у гьега нити дајете да улазе који би хтелн“ (Мат. 23, 13). Не осврћући се на такве замерке ja ћу ићи даље својнлг путелг и означеним програлголг.

Проиюирезвишер Александар Живановчћ, проф.

Одговор г. A. Живановићу, професору.

Својилг одговоролг г. А. Живановић није ни лгало побно лгој приказ о његовилг „Катихезама“ за I и II разред основне школе. Напротив, сн je њиме показао само своју слабу страну; показао je да je заједљив, да не трпи ни наЈобјективније залгерке на своје радове, да не преза од подлгетања и извртања мисли и речи и да улге да се хвали. Свакако да je навикнут,

332

Богослов.ъе