Bogoslovlje

да се његова радови приказују само с добрих страна, па му сад тешко пада, што су његови најновији радови приказани и с друге, с негативке стране. Али зато нема и не може бити кривице до мене. У времену, кад су концентрични кру; ови потпуно одбачени за религиску и историску наставу уопште, кад се тражи од наставника да нема једну методу за све,, али да има методу, кад се успех у раду не цени по запамћеном градиву, већ по његовом дејству на оплемењивању човека који постаје итд., итд било je у интересу наше богословско-педагошке књижевности, да се радови г. А. Живановића прикажу с обзиром и на резултате савремене педагогике науке. Његови су радови могли остати неприказани у „Богословљу“, као што je био случај са његовим „Методичким упуст; ом за науку о вери“, алн да се прикажу повољно како je ваљда очекивао г. А. Живановић било je немогуће. И да није жеља самога г. А. Живановића била да „Богословље“ донесе приказ о тим гьеговим радовима, нико их не би потрзао. Jep, по моме најдубљем уверењу, њихова je вредност далеко од тога, да морају бити приказан чак и у једном овако стручном часопису. Толико ради обавештења, како je дошло до приказа „Катихеза“ г. А. Живановића у „Богословљу“, а сад да префемо на његове замерке у одговору; да видимо, да ли су оне и уколико оправдана. Да почнемо и овде са концентричним круговима и Хербарт-Цилеровом методом. Г. А. Живановић се правда, да je „своје катихезе писао за уџбенике који су израфени по принципу концентричних кругова". .. „и за крајеве у којима се официјелно ради по Хербартовој методи“. Даље наводи, да није крив што су према наставном програму у извесним нашим крајевима „доминантни концентрични кругови“. Да би опет доказао неоправданост мојих примедаба, позива се на распоред наставног градива „из рачунства" и на немачког педагога О. Willmann-a, који како каже сам г. А. Живановић „живо пропагира Хербартову методу и по њој je скројио чак и своју методу, изменивши само у неколико формалне ступњеве“. И, кад би све ово било овако, можда би овај приговор г. А. Живановића био унеколико и оправдан. Али ствар стоји сасвим друкче. Г. А. Живановић не каже у својим „Катихезама“, ни на једном месту, да су израђене само за наше крајеве у којима су „доминантни концентрични кругови“ и у којима се „официјелно ради по Херба ттовој методи“. Напротив, он у предговору „Катихеза за први разред основне школе“ (стр. 111) тврди, да су катихезе израфене према гьеговом уцбенику „Библиска повесница за први разред основних школа, који je одобрен од Св. Синода за целу територију наше цркве“ и „који je заведен у школе по свима крајевима наше државе“. То опет не значи ништа друго, већ да г. А. Живановић, у своме одговору на мој приказ, не остаје доследан ономе, што je тврдио у својим „Катихезама“. И још више. Он овде (у одговору) притегшьен

333

Оцене и прикази