Bogoslovlje

Il p. стр. l 4). Или при постављању циља; „(првом разреду). Па кад ви то тако лепо знате“ (реч je била о свету), „онда Ту вам сада причаги, како je благи Бог створио свет. И вама у другом разреду ћу причати, како je благи Бог створио и уредио свет. Висте то већ лапе учили, а сада ћете то научити још мало опширније него у првом разреду" (стр. 15). То мало опширније опет, што треба да науче деца из II разреда, ни je изнето на И ступњу, на ступњу излагања, већ на IV, на ступњу образовања појмова. Оно гласи: „Правило“ (за 1 раз.); „Поштовати и светковати ваља недеље и празнике“... „(Правило за други разред;) Сећај се дана одмора, да га светкујеш; шест дана ради и посвршавај све своје послове, а седми дан одмор Господу Богу твоме. То ћемо научити напамет“ (стр. 22). Али, кад je г. А. Живановић у своме одговору појам „палата“ и „савест“, с погледом на разумеванье деце у И разреду основне школе, могао да изједначи са појмовима врт, кола, конь и др. и да тврди, да палату и савест не треба објашњавати; кад je могао појам „свемогућ“, не да тумачи како каже у одговору већ градацијом да изводи из појма „јак“ и да доказује, да je то правилан пут, зашто онда не би могао, насупрот сваком логичком мишљењу, и комбиновање разреда огласити за комбиновану методу. Заиста, да се послужим речником самога г. А. Живановића, и „монстрозно“ и „наопако“! Није путовање из Беча у Париз преко Цариграда ако се деда упознају прво са појмом „моћан“, па се из њега изводи појам „свемоћан“ или „свемогућ“. То je директно путс ваше из Беча у Париз и то најкраћом, ваздушном линијом. А, ако г. А. Живановић досад није знао, како би деци из И разреда протумачио појам „савест“, ja ћу му рећи, да се у основној школй моћи и стања душевна не тумаче дефиницијама, већ указивањем на доживљаје. Доста je, да се деца упозоре на грижу савести, а она то доживљују још од четврте године, па да знају шта je савест. Како пак ja радим и по којој методи, ако то збиља интересује г. А. Живановића, нека изволи доћи у мој семинар па he и чути и видети. У противном нека зна, да се у свима могућим случајевима не служим само једном методом као он, Осим наведених приговора моме приказу и ових заједљивих питања г. A. Живановић je својим одговором хтео да покаже и моје незнање. То je учинио на овим местима:. 1). У самом почетку, кад je рекао да не познајем Hirscher-a Ja сам у своме приказу цоменуо J. В. Hirscher-a. Њега познајем πό његовом спису „Die Besorgnisse hinsichtlich der Zweckmässigkeit unseres Religionsunterrichtes“. Међутим г. А. Живановић, ни у својим „Катихезама" ни у одговору на мој приказ, није детаљније одредио на кога Hirscher-a мисли. Према ономе пак што каже у своме одговору, да се Hirscher није одушевљавао концентричним круговима већ да су они по његовим мислйма формирани, изгледа да je Hirscher г. A. Живановића

335

Оцене и приказы