Bogoslovlje

лучовек). И ове су Вишнуове инкарнације биле на спасење људи или од каквих великих материјалних користи по сво човечанство. •Осталих пет и очекивана шеста (односно: десета) инкарнација су у облику човека. Од њих прве три су се догодиле у другом периоду ■света: Као кепец-браман Вишну je имао да се у име богова бори против Бал и -а, кнеза демона; као Параш у-Рам а (т.ј. Рама са секиром) ради заштите браманске касте (против војничке касте „Ксатрија“); и као Рама-Чандра против Раване, демонское кнеза са острва „Ланке“ (Цејлона). Овде je, по свој прилици, била по среди борба досељених Аријана са староседеоцима, који су били црне масти (коже јако мрке боје) и који су се били прилично дуго задржали у моћи join само на Дејлону („Ланки“). У трећем периоду света неваљалство и безбожништво -људи су већ били толико узели маха, да ce je, по казивању „Пурана“, земља у облику краве (свете животиње, коју je бог Вишну са осталим боговима ради добра људи join приликом своје друге икарнације створио) тужила боговима. Неправични кнезови и зли демони (асуре) владали су тада светом; и против њих je бог Вишну, по одлуци свих богова (коју му je лично врховни бог Брама саопштио), као човек Кришна повео борбу и на послетку их победио. Ова Вишнуова инкарнација je једна од најзначајнијих, у народу најомиљенија и од народних песяшка сјајно опевана. Око ове Вишнуове инкарнације у току векова, прерађивањем или интерполацијом старијих и писашем новијих спевова, надовезле су се многе приче о појединостима из Вишну-Кришнуовог живота, које, у колико су каснијег лите;рарног порекла, у толико су сличније јеванђелским описима. Ј ).

1 У хиндустичким списима, особито у „Пуранама“, посталим више векова после Христова рођења, описани су догађаји из живота Кришнуа, нарочито догађаји око рођења и из младости његове, који по спољашности нетто мало наличе на одговарајуће догађаје из живота Христовог. Орел и верује у могућност хришЬанског утидаја и на спољно и наунутрашње формирање личности Кришнуове чак и у старијем спеву „Бхагават-гити“ (једног уметнутог одељка у „Махабхарати') који je у данашњем свои виду, према мишљењу већине новијих паучника (на пр. Gbr. Lassen-a, A, Weber-a, а и R. Garbe-a), у 111 или II веку после Христа постао. Легенде, које се плету око личности Кршнуове (на пр, да je тиранину краљу Камзи проречено, да he Деваки, сестра његовог оца а жена Васудеве, родити сина који he његову тиранију збацити; да je Камза хтео убити ово дете и с тога наредио покољ све новорођене деце Девакине, да су седмо (Бала-Рама) и осмо (Кришна) дете лукавством спа-сена и склоњена код пастира; и да je Кришна још као дечко чннио разна

101

Месијанска идеја код културних народа пре Христа