Bogoslovlje

Најзначајнији епски спев Махабхарата, особито његов одељак Бхагавад-гита, описује подвиге и, нарочито, науку о спасењу Вишну-Кришну-з. Кришна се у Бхагавад-гити приказује као манифестанта свеопштег божанства, козмичаог божанства, вечног јединства божанства уопште, у богу Вишну-у г инкарнираном у човеку Кришни. „Протекла су многа рођења и моја и твоја, о Арџуна. Ja их сва знам, но ти их незааш, о Парантана. Ma да сам у суштини неровен и непроменљив и господар свих бића, ипак, владајући природом по својој вољи„ ja сам себе рађам сопственом магиском силом. Јер кад год Дарма-Правда опада и безакоње овлада, о Бхарата, ja долазим на свет у телесном облику. Да бих спасао праведне, а погубио неправедне, и да бих васпоставио закон Дарме, ja се рафам, у сваком циклу су времена.“ 1 ) Тако je говорио Кришна Арџуни, који je стајао на челу своје војске против војске другое једног сродничког племена, колебајући се, под утицајем хуманих мисли и осећања, да ступи у овај братоубилачки рат. Кришна га, пак, саветује да слободно и без предрасуда ступи у

чуда у борби са демоннма и злом змијом „Калнја“, на чијим je леђима играо; и др.), дале су повода у прошломе веку многима да тврде, како јеванђелски Исус Христос ннје нова, засебна, па ни уопште нсторнјска личност, већ просто пресликани индијски Кришна. У прошлом веку, у коме се: нарочита пажња била обратила на упоредно изучавање религија, многн су се утркивали, ко he што више и што јачих веза између појединих, особито хришћанске и других религија открити. Како je то доба било доба великог теоријског отпадништва од хришНанства и како je заведеној маси овакво приказивање порекла хришћанске религије већ годило, појавио се и известан број предубеђених а и несавесних критичара хришћанске религије с тврђењем, да je свима религијама па и хришћанској у Индији извор, О овоме се много писало; о овоме се још увек много нише премда данас другојачије него раније —; али овде ми се не можемо овнм проблемой опширније позабавите, већ Немо само навести неколико примера несавесна рада, чије последние и данас дејствују у полуобразованој маси, нако су против оваквог рада реагирали најзначајнији стручњаци религијски историчари и филозофи, Прву фазу у раду на упоредном испитнвању религија пропратио je у својим есејима најзнаменитији религијски историчар прошлога века, Макс Милер. Критикујући недовољну предспрему (која je за оно време била и разумљива) неких енглеских научника, особито најчувенијега ориенталисте оног времена William-a Jones-a, између осталоеа каже: „Идеја, да у Ин-

') Бхагавад-Г ита Песма о божанству. Одломак из .Махабхарате". Превео са санскрта Д-р Павле Јевтић, Београд 1929. г., стр27 (гл. IV).

102

Богословље