Bogoslovlje

дуа л н и или социјални утилитаризам), постепени више интелектуални развитак и усавршавање (еволуционизам и перфекционизам) и др. Ови и сви други морално-философски правци, што се тиче питања крајњег люралног циља, такође су много допринели, да се код људи све више стварала с једне стране збрка у моралном расуђивању, а с друге опет стране давало се маха мишљењу, да човек треба и може да живи онако, како мисли да je најбоље и за њега најкорисније. Дакле, човек je могао у свако доба по свом нахођењу да задовољи, ако je то хтео,. и свој/ безобзирну себичност. Ова, без сумње погрешна схватаньа, изазивала су и стварала код многих људи песимистичко уверење, што се тиче уређења друштва, гледајући истовре· мено у друштву један сталан рат свију против свију (bellum omnium contra omnes 1 , при чему, осим тога, човек у човеку није гледао човека брата него вука (homo homini lupus). Оно погрешно гледиште имало je утицаја и на доцније философе, н.пр. Thomas Hobbes (| 1679.) 1 ) и др. У вези са горњим излагањел! споменућемо ново; Л. Поповић у својој Историји Философије, излажући о старом грчком философу Хераклиту Ефесколг, вели: „Због његове љубави ка парадоксима прозват je мрачним или тамним (σκοτεινός) зато, штосе његова књига „о природи“ (која je сачувана y одломцима) написата особито тешким и старинским слогом, што неки објашњавају њсговим аристократским тенденцијама, ушљед којијех je и желио дањеговоуч ењ е не буде доступно за прост народ, мае у, коју je он презира о“ 2 ). Морално учење старих грчких и римских философа заиста je било готово редовно за масу несхватљиво и неприступачно, намешено салю врло малом броју следбеника. Дакле, неслагање међу морално философским правцима, њихова несигурност и несталност у питању основних моралних начела и њихова неприступачност за масу; па онда, као дело ограниченог човечијег разума без вишег моралног ауторитета и санкције; све je то д /принело, да начела морално-философских праваца нису продирала у масу, нити je према томе било могуће, да та начела постану својинз масе. Морално се судило у

*) Geschichte der neuren Philosophie, Dr. R. Faickenberg, Berlin u. Leipzig 1921. стр. 73.—74.

3 ) Историја Философије, Л. Поповић, прва књига, Цетиње 1902стр. 21.

138

Богословље