Bogoslovlje

реч о моралким истинама, сматра само оно за моралну истину, како je човек схвата; морални скептицизам пак тврди, да човек у опште не може доћи до сигурног моралног сазнања; а морални нихилизам каже, да у опште и не постоје објективне моралне истине, па, следствено томе, ни обавезе човека према шима. Па онда, многи су стари грчки и римски философи учили, да се до моралиих истина долази само путем искуства. Философ Сократ (ф 399. пре Хр.) мефутим за врлину вели, да je врлина знање, које се може научити (интелектуалистичка етика) 1 ). Из овог и горњег гледишта јасно се види, да je оваком моралном учешу старих грчких и римских философа недостајао потребан виши морални ауторитет и виша санкција. Као природна последица света тога била je та, да je сваки философ мислио, да je једино његово моралео учење истинито и најбоље, а морално учење других философа да je без вредности. Противно пак свима горњим напоменама хришћански морал, признавајући тесну управо најтежу везу измефу религије и морала 2 ), истине, да je морал теономан и теопентричан (морал потиче од Бога и у исто време Бог je центар свега моралног делања људи) 8 ). Пошто стари грчки и римски философи нису имали правилно схваташе о пореклу и вредности морала, то онда није никакво чудо, што нису имали правилно схваташе ни о крајшем моралном цюьу. Из Историје Философије знамо, да код већине старих грчких и римских философа преовлафује гледиште такозване „Diesseitsethik“, по којој се крајни морални циљ постизава с ове стране гроба, овде на земљи 4 ). Taj пак крајши морални циљ по Diesseitsethik“ може да буде: блаженство и срећа (е удемо ни з а м), чулно уживаше (хедонизам и епику р е из а м), корист појединца или друштва (индиви-

1 ) Grundriss der Geschichte der Philosophie, Dr. A. Stöckl и Dr. WeinGärtner, Mainz 1924. стр. 40.

2 ) Види опширније: Хриспанское учете о нравственности, Дръ Г. Мартензенъ (руски превод од П. А. Лопухина) 11. томъ, С. Петербургъ 1890. стр. 15.—26. Moralphilosophie, V. Cathrein, 11. Bd. Leipzig 1924. стр. 29.-34.

3 ) Die „Heteronomie“ der christlichen Moral, Dr. Ph. Kneib, Wien 1903, •стр. 65,—70.

4 ) Види: Die „Jenseitsmoral“ im Kampfe um ihre Grundlagen, Dr. Ph. Kneib, Freib. im Br. 1906. crp. 169.—171.

137

Богословље 4

Главки принцип» морално-социјалног учења Исуса Христа