Bogoslovlje

гледа да je идентична казна реалног одузимаша монашког одела, што се може сватити као символичан акт искључеша (Apophth. patr. Migne P. gr. 65 col. 324/5.) β) Потпуно искључеше из црквене заједнице (анатематизација). која je седмим каноном халкидонског сабора предвидена за преступ напушташа монашког чина и одласка у државну службу.

2) СВЕТОВЫЕ (ДРЖАВНЕ) КАЗНЕ.

α) Уврштеше y сталеж куријала уз вршење и т. зв munera sordida од којих су куријали редовно били ослобођени (const, р. 531 Cod. Just. I 3, 52, 9 sqq). β) Уврштеше у officium кохорталина провинцијалног намесника и конфискација иметка а у корист манастира 37 (в. о казни конфискации иметка nov. 13 с. 6.; само казна уврштења у officium cohortalinorum предвидена je у nov. 155 с. 42.). у) Искључење од могућности обношења државног звања или вршења каквог другог позива (nov. 13 с. 8). б) Конфискација иметка у корист манастира (nov. 13 с. 42; nov. 13 с. 6. овде као акцесорна казна уз казну уврштеша у кохорталине; nov. 155 с. 42 уз казну губитка државне службе као акцесорна казна). ε) Бацање у манастир примешивало се као казна за поновљени преступ самовољног напуштања стира и враћања у лајички живот (nov. 155 с. 42). Примешивала се ова казна и на аксеткишу или монахишу, која постане објекат отмице или ванбрачног живота или дефлорације (nov. 155 с. 43.). Исту казну одредио je Јустинијан (nov. 164 с. 57) за аскеткише или монахише mulieres deo sacratae vel habitum religiosum habentes, које су за време владавине готске биле склопиле брак. Да се казна бацаша у манастир у горшим случајевима има сматрати световном а не црквеном казном, види се из nov. 166 с. 10, према којој се одредби ова казна примешивала на жене, које су починиле прељубу. 1 Казне ci), β) и δ) прописане су против преступа напушташа манастира и монашког чина, враћаша у стање мирјана и ступаша у државну службу односно преузимаша каквог цивил-

1 О овој казни у Риму и Византији види Mommsen op. dt. pag. 1005; Zachariae von Lingenthal op. cit. p. 332.

284

Богословље