Bogoslovlje

ПРЕСТУПИ ПРОТИВ СТАЛЕШКИХ ДУЖНОСТИ И ПРОПИСА МАНАСТИРСКОГ УСТАВА.

α) Залажење и задржавање по крчмама. Јустинијанова nov. 100 с. 6, која се наслања на раније у овом предмету за клирике издане црквене наредбе (сап. apost. 54 и сап. Laodic. 24), предвиђа за овај преступ искључење из манастирске зазаједнице. β) Преступ против канонске забране бављења световним (κοσμικαί διοικήόεις; can. Chalc. 3 и 43; последњи канон шта више у генералној форми забрањује бављење έκκλησιαότικοίς καί βκυτικοϊς πράμμαόι). γ) Преступ нарушења начела stabilitas loci и клаузуре. Овај преступ je предмет како црквеног тако и државног законодавства. Can. Cchalc. 4 прописује казну одлучења, док државне законске одредбе, найме конституције од год. 471 и 531 (Cod. Just. I 3, 29 et I 3, 52, 9) и nov. 100 сарр. 1 et 2 не садрже никакве посебне казнене санкције. Св. Василије Вел. забрањује излажење из манастира осим по налогу или са дозволом настојатеља (Bas. Μ. λο y. άσκ. IV MigneP.gr. t. 31 col. 880, reg. fus. 34 et 44, reg. brev. 120). Као специјалан деликт ове врсте квалификује Јустинијан долажење монаха у женске манастире и бављење у истим и обратно (Cod. Just. 13, 33; nov. 100 с. 3). б) Повреда обета виргинитета, за који су преступ и прквено и државно законодавство створили казнене одредбе. Црквено законодавство (сап. Апсуг. 19 и can. Chalc, 19) одређују као казну одлучење (cf. и Apophth. patr. Migne P. gr. 65 col. 85). Државно пак прописује за преступ закључења брака монаха, ко] и je постигао нижи степей клириката, казну искључења из клира и монашког реда пооштрену забраном ступања у државну службу или вршења било ког цивилног позива (έκβαλλε σθω παντοίως tor κλήρου, οΐα την •προτέραν ά,6κησιν και τον μονήρη κατσ.ιόχύνα'ν βίον καί ιδιώτης έστιυ τό λοιπόν, πρός στρατείαν μεν ή έτέραν έπιτήδευσιν ελθεΐν or θαρρών); прекршај виргинитета од стране монахиња и удају истих кажњава пак бацањем у лганастир брахијалним путем (nov. 155 с. 43 et 164 с. 17). ε) Непокорност. Овај преступ сматра се као један од најтежих и третирање овога заузима врло важно Јместо у правилима св. Пахомија (сарр. 8, 13, 72, 85, 88, 92, 117) и списима св. Василија Вел. Λογ. άόκ. IV Migne P. gr. 31 col.

286

Богословље