Bogoslovlje

ПРИРОДНЕ НАУКЕ И НАДПРИРОДНО СТВОРЕЊЕ СВЕТА

Кад се говори о односу науке и религије, мисли се увек у првом реду на природне науке. То бива зато што je највишу егзактност међу емпириским наукама постигла математичка природна наука; т. ј. природна наука која je успела да своје резултате формулише математички. Математика, која je свакако најстарија наука, најсавршенија je зато што je најзпстрактнија и тако рећи најрационалнија наука. Зато што je математика само формэлна наука, њена сазнања нису емпириска већ чисто рационална, дедуктивна. Математичка извесност je права, „аподиктичка извесност,“ a није само већа или мања вероватноћз, као што je „емпириска извесност“ оних наука, које не могу примени™ математику на резултате свога истраживаша. Зато je та (математичка) извесност идеал сваке науке. Међутим, нису само духовне науке, којима je темељ психологија, по својој природи такве да се не могу довести на тај најсавршенији, математички облик науке, већ то важи иза многе делове природне науке, као што je у првом реду биологија. А кад се говори о природним наукама, морају се имаги у виду све природне науке или сви делови природне науке као једне целине. Међутим, баш због те целине, природној науци je нужна допуна философија природе, која покушава дата једну укупну слику спољашњег света као целине коју поједине природне науке, ограничене на испитивање ових или оних, више или мање уских области спољашњег искуства, не могу дата. Философија природе покушава дати целину успркос тешкоћама на које природне науке наилазе у својим истраживањима. Одавна je већ указивано на недовољност чисто механичког објашњења природних појава, не само у биологији него чак и у проблемима неорганске природе. 1 Данае би се томе могао додати још који нов глас од стране самих природшака. Познате су тешкоће на које су наишли физичари у питашима „микрофизичких“ (т. ј. атомских) процеса где каузални закон до сад није могао бити примешен. Због тих тешкоћа могли бисмо овде, кад je реч о сумши у чисто механичко објашњење свих природних појава, уврстити понеке од најмеродавнијих

1 Исп. моју расправу JJJaia je асихологија (Проев. Гласник 1923, св 9, стр. 567) као и Увод у психологију 1925. стр. 65.

305

Природне науке и надприродно створење света