Bogoslovlje

Танаити се, обнчно, деле у 5 генерација, од којих се по некоја дели и на старију и млађу трупу' да се што боље покаже, који су танаити, односно амореји, истовремено развијали своју делатност. Прије разорења Јерусалима, разуме се, да je центар научника био свети град. У њему налазило их се највише, али се мора узети да их je било и по осталим местима Налазе се по Јудеји, али и у Галилеји (Лук. 5, 17) па чак, за време диаспоре, и у Риму. 2 Управо због тога, а и због разна тумачења (Шамајеве и Хилелове школе), често je у једном месту било дозвољено оно, што je у другом забрањено. 3 Као сина Хилеловог спомињу многи Симона 1., који да je отац Гамалиила I. (Strack, о. с. 120) зли то није тако сигурно (Schürer. 364). Сигурно je постојао Гамалиило I. „Старац“: „Rabban Gamli’el hazzaqen“ како се обично зове за разлику од Гамалиила 11. (Oria 11, 12. Roš hašana 11, 5. Gittin IV, 2—3). Један од најпоштованијих учитеља кога je слушао и апостол Павле (Дела апост. 22, 3.). Он je дао у Синедриону савет да се оптужени апостоли пусте на слободу, јер ако je њихово дело, дело човечје, да ће и само од себе пропасти а ако je од Бога, да се узалуд боре (Дела апост. 5, 34,—39.). Из тога се управо види да он није био председник Синедриона, него обични ньегов члан, и ако јеврејска традиција држи да je био председник Синедриона. 4 Колико je био поштован и као научник и као човек показује и изрека о њему што je сачувана у Талмуду: „Од како je мртав рабан Гамалиел старац, нема више поштовања закона („k e vod hattora“) а у исто време умрла je и чистота и уздржавање („tahora up e risut“, Sota IX, 15.). И његов син Симон уживао je веома велики углед. Како je живео за време јудејске војне, особито у првом њеном периоду (66 —68 после Хр), живо je учествовао у њој (Grätz о. с. 111. 449, 471), али ипак није био претседник Синедриона (Schürer о. с. 366.). И сам Јосиф Флавије веома га хвали, да je био врло угледна порекла, да je био веома разуман, речит

' Strak. о. с. 119 (Qrâlz их дели на 4 генерације). 2 Schürer о. с. 320.

3 „Од једне Торе постадоше две“ (јерус. Sanhedr.. 19 с. Jev. 1,9). 4 Grätz о. с. Bd. 111., 348.

260

Богословље