Bogoslovlje

као безбожник, и да je зато био искључен из своје црквене општине. Уссталом, Спиноза je протествовао против тог искључења једним одговором (на шпанском) упућеним рабинима. У својој „теолошко-политичкој расправи“, Спиноза констатује, с узвиком бола, да je већ дотле дошло да се не стиде (не црвене) оптуживати филозофе за атеизам они који отворено признају да немају идеју о Богу и да Бога познају само преко створених ствари, чије узроке не знају. 1 А то je у ствари исто што je тврдио и он, филозоф, Спиноза. Али ни Шлајермахер није усамљен у одбрани Стинозе. И Гете вели, на супрот своме пријатељу Јакобију, који je Спинозу називао атеистом, да би га он, од своје стране, напротив, пре славно као највећег атеисту и највећег хришћанина (theissimum et christianissimum). У својој теолошко-политичкој расправ и штампаној анонимно 1670 г. и убрзо после тога забрањеној од холандске владе Спиноза већ наслућује одвајање цркве од државе. Он je за потпуну слободу мишљења у питањима религије, што најбоље показује својом смелом критиком Св. Писма. Он тражи, као што смо видели, да филозофија буде независна од религије не њена слушкпња, као у Средњем веку. Али исто тако и обратно: религија треба да je потпуно одвојена од философије. 2 Религију не чини сазнање већ интелектуална љубав и послушност према Богу одн. према божанским (моралним) законима. Сви који су однос религије према философији схватали као Спиноза, ценили су Спинозу као дубоко религиозное човека. А то се и може чинити с обзиром на Спинозин стоички, готово аскетски живот. Питање je, мефутим, да ли се Спинозино ехза-

1 Et, proh dolor! res eo lam pervenit, ut, qui aperte fatentur, se De' ideam non habere, et Deum non nisi per res creatas (quarum causas ignorant) cognoscere, non erubescant philosophos atheismi accusare. Tract, theolpolit., cap. 11, Opera I, p, 173.

2 То не захтева само теолошко-политичка расправа, већ и кратка расправа о Богу, о човеку и његовој cpehn (Tractatus brevis de Deo et homine, eiusque felicitate), која je први пут издана тек 1852 и то у холандском преводу. Она представља првн, још непотпун покушај Спинозине метафизике, те зато има само извесног значаја за проучавање Спинознног духовног развоја. Иначе њена вредност ишчезава поред Ети к е, у којој Спиноза износи своје дефинитивно, потпуно сазрело минуете о Богу и о човеку и његовој срећи.

Богословље