Bogoslovlje

тање тог односа (религије и философије) може сматрати тачним? Кмко би се религија могла потпуно одвојити од свог предмета, т. ј. од извесних мисли о Богу, од извесног сазнања Бога? То није могућно и отуда се у истини ни Спинозина религија не може одвојити од његове метафизике или философије о Богу. И отуда се, с обзиром на своје пантеистичко схватање Бога, Спиноза мора критиковати са строго религиозног, т. ј. теистичког становишта. Спиноза je свакако био религиозан он je то био, као што je то био, може се рећи, и Сократ на свој начин. Али религиозним у пуном смислу не може се назвати онај, коме Бог није ништа друго, ништа више него сама природа. А то je случај код Спинозе, најконсеквентнијег, највећег представника пантеизма. Али с друге стране, са чисто моралног становишта, Спиноза заиста мора изазивати наше најискреније поштовање због озбиљности своје животне мудрости, због дубине своје моралне философије, због свог узвишеног етичког идеализма. Др. Борислав Лоренц.

МОРАЛНО-АСКЕТСКО УЧЕНЬЕ

СВ. НИЛА СИНАЈСКОГ (наставав) 1 По учењу св. Нила из сједињења Бога-Речи са људском природой произилазе све благодатне и спасоносне последице. Божански Λόγος, примањем људског тела, умртвио je у човеку принцип греха, који je владао његовим бићем, и омогућио његово сједињење са Богом, његово обновљење и уздизање до Бога. 2 Између посебне човечије личности и Богочовека Христа „силом очовечења“ (τφ δυνάμει της έναν^ρωπήόεως) 8 успостављена je тако тесна веза, каква стварно постоји измену свакога човека и прародитеља Адама. Оваплоћени Син Божији постаје, на тај начин, носилац целога човечанства. Спасоносни значај оваплоћења састоји се баш y томе, што човек не остаје сам са својом личном немоћи, него шегова немоћ и лично несавр-

1 Види „Богословље* 1932 г. св. 2. стр. 154—164.

» Epist. lib. I. CXV col. 133 A.

* ibid.

Морално-аскетско учење св. Нила