Bogoslovlje

шенство покривају се савршенством Бога, који воли људе и који je на Себе примио сву њихову немоћ. Он je ради нас „постао све оно, што сачињава нас саме изузев греха“. 1 Сјединивши стварно Свој живот са нашим, Он себе више не одваја од нас. Због нас Он постаје једно са нама грешнима и непокорнима Богу; због нас постаје и Сам као непокоран Богу, али и наша непокорност у Њему претвара се у савршену послушност вољи Божјој. 2 На тај начин ми имамо у лицу Исуса Христа Новога Адама, 3 који je поново успоставио савез Бога са льудима. Ову мисао о Исусу Христу као о идеалном човеку, Новом Адаму и као носиоцу целог човечанства, који je измирио човека са Богом, нарочито наглашава Нил у своме писму епископ}' Силвану. 4 Овде, тумечећи 21 псалам, у коме je од стране Христове речено: „Боже, Боже мој, чу] ме, зашто си ме оставио“ св. Нил пише: „. .Није Христос био остављен од Оца и од Божанскога Сина, јер би у противном излазило, као штолажно претстављају аријани и евномијани, да се Христос бојао страдања. .. Али ко je“, пита Нил, „присилио Спаситеља да се оваплоти ида се уздигне на крст?. .. Он није противвоље, већ je добровољно и са великом радошћу пошао на крст“. И даље, у истом смислу сам Нил одговара на поставлено питане: „... За нас каже Христос: Боже, Боже мој, чуј ме. Христос изображава у Себи наше лице.. . 5 Ми смо били пре остављени, а сада примльени и спасени страдањима бестрасног Христа... Нашу неразумност и греховност, Он као да присваја Себи, кад говори речи псалма... A такође Његови вапај, сузе и оно што се Он молио и био услишан и БЬегова покорност

1 Epist. lib. I, CLXX col. 149 С.

2 Упореди epist, lib. И, CCXCVII col. 348 С.

3 Epist. lib. 1, LXXIX, col. 117 В.

1 Epist. lib. I, Cil, col. 125 CD 128 Aß.

5 Исту мисао изражава Нил и у другом пнсыу адресованом на име Методија, где, између осталог, пише: „Када слушаш, да Господ виче са крста: .Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио" (Мат. 27, 46) знар да Он то говори у име свих од Адама рођених људи, и да као посредник .... од стране онога, кога Он брани, вапије ка Судији: ми смо окривљени, опљачкани, унижени. Ј ер, ако ми сви, од Адама проистекли људи, не бисмо били остављени од Бога то се не би подвргле порузи хиљаде грехова и не би се почеле приносити жртве и клањања камењу, дрвећу, водама, безживотним звездама, мајмуннма, псима, вуцима, крокодилима, злим демоннма, па и самоме ђаволу". Ер. lib. 11, CCLXXXIX col. 344 С.

Богословље