Bogoslovlje

писмима нарочито истине Божански фактор у делу спасења, 1 а у другим човечји 5 слободу воље, без чијег учешћа није могућ почетак и развиће новог благодатног живота. За доказ правилности наших закључака ми ћемо навести кратко Нилово писмо адресовано децемвиру Леониду, које смо изабрали из великога броја ,писана сличне садржине. 3 У том писму јасно je изражен његов поглед на узајамни однос благодати и слободке воље. Нил вели: „Нико не може прићи к Мени, каже Спаснтељ наш Христос, ако му не буде дано озго (Job. 6,65), зато што вера у Христа није мала, безначајна ствар. За ово (прилажење) неопходна je сарадња озго, јер пстински веровати cbojctbo je храбре душе; али да би и таква душа могла да поверује, потребно joj je умиљење, које само Бог може да дарује (roö Θεού κατανύήεοος). Само и сарадња озго тражи нашу сагласност, слободно присвајање.“ (καί ή άνωθεν δέ ροπή δεϊται της.'ήμων προαιρέσεως) 4 . На тај начни св. Нил види у делу спасења блиски и нераздвојни узајамни однос божанских и човечијих сила, или, што je свеједно, синергизам Божанске благодати и људске слободе. Утицај помоћи „озго“ не угушују човечје силе и шегове индивидуалне способности, него je сам тај благодатни утицај условљен човековим потчињењем Божанској сили. По Ниловом учешу у делу спасеша човек се не јавља само као објект утицаја Божанске благодати. Он се јавља и као субјект, који мора сам слободно да узима удела у своме спасењу 5 осваја-

1 Види, напр. Epist. lib. Il Amblicho Curatori CLXXIX coi. 292 D; epist. lib. I, CCXIII col. 161 В; epist. lib. 1 Qenethlio CXXXII col. 140 A.

2 Hanp., epist. lib. Il Gaudentio diacono CLIX col. 276 C; epist. lib. 111, CCXXVIII col. 489 A.

3 Види Epist. lib. Ш, CCLXXVII col. 521 AB; epist. lib. I, CXLVI col. 144 AB; epist. lib. 11. CCCXXV col. 360 B; epist. lib. 111, XXXIII col. 389 D; epist. lib. I, CXXXIX col. 141 A; epist. lib. 11, CCCXXVI col. 360 C; epist. lib. IV, XXVII col. 561 D; epist. lib. 111, CCLXXII col. 520 AB.

* Epist. lib. 11, CCXXVIII col. 317 CĐ; реч .τροαίρεσις или άίρεσις у аскегској лигературн означава један од главних ыомената у религиозноыоралном животу човека, найме, способност свеснога решења или избора из различитих тежши. Види С. Зарннъ, Аскетизмъ по прав.-христ. учешю т. 1. СПБ. 1907 г. стр. 79—85 прим. 71.

3 „De volunt, pauperi.' cap IX col. 980 D.

Богословље