Bogoslovlje

августа 1641 године Цар Михаило Теодоровић тражену грамату г У уводу повеље цар вели: „ ... Пожаловали есмя сербсюе земли Вознесешя Господа нашега Ј исуса Христа петдкаго монастыря арх'l'епископа ПаисЬя.“ 1 На основу ове повеље стигао je у јуну 1643 године у погранични град Путивљ архимадрит патријаршије Кентерион са јеромонахом Јаковом и ћеларом Пахомијем. 2 Кентерион je у својству изасланика патријарха Пајсија, упутио из Путивља, где je био задржан три месеца, 16 септембра 1743 цару молбу. У молби наводи да га je, као свога пуномоћника, послао патријарх Пајсије на основу повеље, коју je митрополит Симеон добио од цара. Вели, даље, да цару носи поклон од патриарха Пајсија: честице мошти св. Јована Златоуста, св. мученика Меркурија, св. Стевана Новог, св. Василија и св, Мученика Кирика, мошти св. царице Јелене, крв св. Ъорфа, и миро св. Данила архиепископа српског. У продужењу вели, да je наш архиепископ стар, има сто година ; оставили смо га у Турској земљи у невољи, јер се налази у оковима („сидигь въ-жЪзахъ“), због данка je пао у велики дуг, а дуг износи 9000 ефимки, a земља je осиромашила због агарјанског насиља, што сте и ви чули.“ 3 У продужењу Кентарион преклише цара за помоћ дубоко скрушеним и сетним тоном човека, који je много препатио и који зраке своје националне зоре не сагледа join, али, ипак, чека, „дондеже коя благая надежда да придетъ.“ 4 Тешко je поуздано рећи шта je све тачно у овим наводима архимандрита Кентериона, а шта измишљено ради ефекта молбе упућене цару. У другим, домаћим изворнма ми не налазимо сведочанстава, ни алузија чак, о томе, да je Пајсије икада био у оковима. Исто тако по многим сведочанствима, које дају записи не би се могло закључити, да je Пајсије био у тако великој материјалној беди, као што се наводи у молби. Како je цар одговорио на њихову молбу не знамо, јер се после овога губи траг о свим Пајсијевим везама са Русијом За време Пајсијевих наследника ти су односи били чвршћији и о њима има много више сачуваних података.

1 ibid, бр. з.

2 Ст. Димитријевић, ОдношаЈи, с. 230.

3 Ст. ДимитријевиН, Прилози, с. 61, бр. 4.

4 Ibid.

142

Ьогослов.ъе