Bogoslovlje

Проценивши озбиљно важност историјског момента у коме се, разривен и изнемогао низом неуспелих устанака, налазио наш народ, који je био и економски прилично исдрпљен, Пајсије се je определио за онај начин политике, који je у даном, моменту био најразумнији и најпозитивнији. Путујући многа кроз народ Пајсије je до тачнина мегао познавати све народне потребе и невоље. Знао je такође, да онај део нашег народа, који се, стицајем историјских околности налазио под влашћу католичких држава, није поштеђеђен ни од гоњења, ни од насиља. Ни своју веру, као што ћемо видети даље, православии Срби нису могли несметано исповедати. Пајсије није могао не знати за случајеве повратка нашег живља са аустриске територије поново у Турску, 1 као и то, да наш живаљ, насељен у хришћанским државама, у првом реду у Аустрији, није економски боље стајао, него онај у Турској. 2 Сем овога напредовање у државној служби било je условљено примањем католицизма. „Капетаном или племићем могао je Србин да постане тек ако je прешао у католичку веру.“ 8 С друге стране Пасјије je правилно оценио и политичку и економску снагу савремене Турске j ер, стварно, та je снага, иако већ у опадању, 4 била још увек доста јака. Зато je Пајсијева политика компромиса са Турцима била за ондашње прилике потребна и паметна. 5 Ипак je, не можда са Пајсијевим пристанком, било комешања у народу и побуна против Турске власти, јер, као штолепо вели Ј. Томић, „народ није могао, ни умео прозирати себичне рачуне туђинаца и неких од својих, и занесен идејом ослобођења од некрштеног противника, пристајао je и на позив њихов ступао у акцију“. 6 Такво једно комешање, које се дого-

1 Ср. Д-р А. Илвић, Из прошлости Срба Жумберчана (Споменик, С. К. A LVllI(lI) ).

3 Ср. Д. А. Ивић, Миграције Срба у Хрватску током XVI, VII и. XVIII века Суботица, 1923. и Др. А. Ивић, Миграција Срба у Славонију током XVI, XVII и VIII века.

3 Др. А. Ивић, Миграције Срба у Хрватску, с. 12.

* Ср. Споменик С. К. А. XVIII (II) с. 2.

5 Ср. Ст. Станојевић, Енциклонедија, књ. HI, с, 317

6 J. H. Томић, О устанку Срба у Банату 1594 године, Београд, 1899, с. 30.

143

Пајсије, архиепископ пећски и патријарх српски