Bogoslovlje

дило у месецу новембру 1639 године измефу Солуна и Скопља помиње и Хамер. 1 Хамер их, истина, можда из необавештености, назива „albanische Empörer und Strassenräuber von den clementinischen Gebirgen“. 5 Помиње, даље, сличне буне између Јени-Пазара и Вишеграда и на Босанској граници. 3 (Наставиће се)

Ђ око Слијеичевић

ЛИТУРГИЧКИ МАТЕРИЈАЛ У СТАРИМ СРПСКИМ БИОГРАФИЈАМА XIII ВЕКА.

(Свршетак) Кад се говори о монаштву, потребно je нетто рећи и о манастира и о животу монаха, у колико то није речено у другим одељцима а нарочито у одељку „Пост и подвиг“. Кад су светогорци чули да je у Св. Гору дошао Симеун, прото и цело братство светогорско „и чьстьны и игоумени и вса братша и поустыньници придоше на посещение iero и поклонише колКн'Ь дроугь дроугоу шблобызахоу се сь сльзали... изтезашлмни ють нгего житига ихь и правила чрьньчьскаго“ 4 (Стефан, 13). О животу Симеуна и Саве у манастиру св. Богородице, читамо код Стефана ово : „вь свегћи и иночьствоующаа гор% вь вьсакомь правшгЬ чрьньчьскаго оустава дьнь и нощь непристающими оусти“, .. и исправивьшаа житше свою и жизнь подобьно древьниимь светыимь правила сего начельникомь, чрьньцемь мером, Св. Симеуна и Саве раширило се монаштво и подигнути многи манастири по свим крајевима „и монастирше сташе по еьсемоу отьчьствоу пр-Ьподобьнааго, моужиге и жены, малии и велиции, оубозии и богатии, всьи людше отьчьства светааго

1 Joseph V. Hammer, Geschichte des osmanischen Reiches, V. B. (16231659) Pesth, 1829, S. 271.

2 Ibid.

8 Ibid.

* О борављењу њиховом у Ватопеду говори и Доментијан „...и сьзр-Ьвьша се оба богоносьнаш соупроуга саврьстьника св-Ьтоносьныихь аньгель." (I, 52)... он же светыи свои канонь сьврьшааше и безмльвьствоуге дьнь и норпъ,...“ (ibid. 54.

144

Богословље