Bogoslovlje

твое поштеше и стоаше и кланхаше, азь твои подвить,.(44 —5). 1 После првог његовог (Савина) доласка у Србију, неко време je остао као игуман Студенице и тамо „болшаа моучеша и подвизи светаго приемахоу,.. колЬнокланхана и страша ноштна..“ и напред описује да и када je седио за трпезом, салю je привидно jeo. (115 ликом борављења на Синају, где je делу четрдесетницу „вь монасыри прштешемь сь братиею проводивь..“ (193). Светогорски калуђери, колико о њима мимогредно говоре биографи, показују велику ревност у испуњењу монашких обета. Кад je Сава ишао на обилажехье Св. Горе, тамо je видео у у подножју Атона „мншжьство постештих се, ихже сь горы сьшьдь жесточайшее жиТхе изслТдивь, и поустынное и неметежное житхе вид-Ьвь.. аште и нТсть полза аггелы соуштехе пльти ради звати се, нь по истинЬ чловТци божхи бЬхоу . износи се даље хъихово сиротовање без игде ичега „имоуште небо црьковь... шоушомь дрТенылхь и птичими гласы шглашаелхи ... швы хлТба мало и рТтко приемахоу, швы шть плшдь дрТвеныхь и шть растоуштихь билш дивыхь ..(Теод. 23—4). И после, кад се Сава вратио изјавио je жељу игуману да би волио живети код оних монаха, али му игуман није дао, рекавши лху „неподобно не оутврьдившоу ншгоу на корТни прьвагао степени шбитаю житха по слоушанхемь врьха мльчаша и единства касати се,.. (ibid. 25). Они којима je Сава делио хљеб, живели су такође у великом уздржавахьу „тридьневно и петодьневно и вьсенедЬлно и хако кто по сил'Ь сьврьшаахоу поштеше“. (Теод. 28). 2 Оволика ревност у посту и подвигу вршила се по одређеном канону. За св. Саву се на једном лхесту каже „онь же светыи свои хемоу канолхь саврьшааше.. (Домен. 11, 155); затим на другом месту описујући хьегове Савине велике подвиге, пост и свеноћна бдења у сихастарији (у Кареји), коју je откупио од светогорских калуђера „и великь канонь оуставивь себТ, и хелико прТбы тоу прТдрьжавь и, и тако оустави ть канонь тоу хотештомоу жити, по томоужде правилоу повелТвь тТмь-

1 О њиховом заједничком животу читамо „и правешта жнтиш CBOie, подобьно древьниимь светыимь начьльникомь правила чрьньчьскааго .. (Домен. 1, 70; Теод. 44).

2 Под овим монасима треба разумети великосхимнике пустињаке. јер се с речју пустињаци сретаыо на неколико места у биографијама.

156

Богословље