Bogoslovlje

цретпоставку: да je у Српској цркви средњега века био обичај да се приликом постављања првог епископа на новоосновану епархију промене дотадашше име лицу које се поставља на та] положа ј, иако je то лице већ одавно носило монашко име и било јеромонах; дакле, чишена je промена имена, као и при прелазу из мале у велику схимну. Случај je у овом: Приликом проглашења пећког архиепископа Јанићија за пзтријарха, на државном сабору у Скопљу 1346 год., дотадашње епископије у Српском царству подигнуте су на степей митрополија и поједини митрополити добили су по једног викарног епископа, да би се новоустановљена Српска штријаршија што више саобразила са управним системой, који je тада владао у Источним патријаршијама, а нарочито у Цариградској патријаршији. За сваког викарног епископа основана je нова епархија на територију дотичне митрополије. Тако je у границама Скопске митрополије основана Злетовска епархија са седиштем у манастиру Лескову, југозападно од Кратова; а у Призренско] митрополији образова je нова епархија за Доши Полог са седиштем у чувеном тетовском манастиру Св. Богородице. На обе те нове епископије постављени су ускоро. први епископи. За злетовску Арсеније, а за доњополошку Joaникије. Овај Јоаникије саградио je себи, још као јеромонах, поменуту цркву гробницу код старог полошког града Лешка и посветио je св. Атанасију. На свом каменом саркофагу у то] цркви епископ Јоаникије дао je исклесати кратак историјат лостанка те црквице, оснивања Доњополошке епархије, како je он постављен за првог епископа те нове епархије и како му je том приликом због тога што рани je ни je било епископије у Пологу, промешено његово раније монашко име Антоније у ново епископско Јоаникије. У натпису се, лайме, измефу осталога каже: ...вь то царство (Душаново) благословише Антонии на епискупство Долнгему Пологу, прв о настолна по изволению Божию, и пр-ктворишЕ или ιελ\B Ишаникиб пониже нЪе вило ирепе епнскуп ПолсзЪ...

Рад. М. Грујић

161

Мањи прилози

Богословље