Bogoslovlje

Пољској на пуну аутокефалију, т. ј. на патријаршију. Напослетку, у трећој тачки, набраја се низ мера, које би се имале предузети ради уједињења руских хришћана у Пољској православних и унијата (види: Воскрсеное Чтеше. Варшава. 1932. г,. № 17 стр. 244.). Као што видимо, м. Петар Могила би чак и у томе случају, кад бисмо признали „откриће“ професора Е. Шмурло за историјску стварност, остао до краја свога живота непоколебљиво убефени православии јерарх. То je, дабогме, ван свакесумње, да je он узимао извесно учешће у преговорима о унији са Римом и join пре тога са руским унијатима у Пољској. Али. није он ни могао, да не узме учешћа у тим преговорима, јер су га томе вукли не само Ватикан и различите његови претставници и емисари, већ га je наговарао и сам ондашњи пољски краљ Владислав IV,, са којим се м. Петар Могила налазио у интимним и поверљивим односима. Измирење руских дизунијата и 'унијата у Пољској претстављало je врло важну државну потребу. Бригама за то измиревье било je испуњено све царовање Владислава IV. Професор Е. Шмурло у својој цитованој књизи износи о томе више нових података, које je он пронашао у ватиканским архивама и који знатно попуњавају и разјашњавају оно, што je нама било пре познато. (види : cit. op. XIII. р. р.. 97. ff.). Између осталога одатле дознајемо да се онда у ватиканским и пољским католичким круговима озбиљно дискутовало питање о кијевској патријаршији, са којом je било везана име м. Петра Могиле, али без његовог знања. Нема сумње да се под утицајем гласова о сличним дискусијама. и пројектима и у руском православном друштву стварало и ширило подозрение према м. Петру Могили. Нарочито je ватреним и непромишљеним присталицом оваквог расположена, чак и страсним његовим пропагатором у средини православник Руса био Исајија Копински, несрећни претходник м. Петра Могиле коме je он, и против своје воље, люрао уступити своје место на кијевској митрополитској катедри. И само je за жаљење, што су писци толико озбиљног рада, каквим се приказује књига коју расматрамо, неопрезно постали свесни или несвесни следбеници од истинске науке одавно већ одбаченог мишљења о м. Петру Могили, као претставнику унионистичке идеје. Аутори књиге, коју расматрамо, одлучно стоје на гледишту да je COj написано тобоже под упливом латинског богословља

172

Богословље